Ugovor s Rusima, izgleda, samo na papiru
Od posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu oktobra 2009. do najavljenog martovskog dolaska premijera Vladimira Putina malo je od ugovorenih poslova između dve zemlje realizovano.
NIS je, po oceni većine ekonomista, prodat u bescenje, a ruska ulaganja u ovu kompaniju se tek očekuju, još nije počela izgradnja gasovoda Južni tok, zajednička investicija u Banatski dvor sporo se realizuje, a 800 miliona dolara ruskog kredita još nije iskorišćeno.
Do sada je u NIS uloženo oko 210 miliona evra umesto 400 miliona, kako je stajalo u prvobitnom aneksu, mada postoje garancije ruske strane da će sve biti ispunjeno do 2012. Neobavezujući ugovori o Južnom toku i Banatskom dvoru ne samo da kasne, nego su u izvesnom smislu i neizvesni.
"Mi u Srbiji imamo nerealna očekivanja. Rusija je brutalna kapitalistička zemlja i ponaša se kao i SAD i kao sve druge savremene zemlje. Neće preterano da ulažu ako ne mogu da naprave novac. Ni Rusi neće ulagati, čak ni zbog činjenice da smo politički prijatelji. A, to da im budemo prijatelji smo debelo platili dajući NIS za nisku cenu. Takođe, poznato je da Rusi nisu baš “domaćinski” investitori. Ipak, bojazan da će i “Telekom” preko “Turksela”, čijim kapitalom raspolaže tajkun Mihail Fridman, otići u nesavesne ruske ruke nije baš opravdana. Tu će biti bar raspisan tender i pobediće onaj ko ponudi najviše novca. Pretpostavljam da onaj ko bude uložio toliki novac ima bar nameru da se domaćinski ponaša", kaže za “Blic” ekonomista Aleksandar Stevanović.
