Srbi u dijaspori: Niko ne razmišlja o povratku
Srbiju je, prema zvaničnim podacima, napustilo 150.000 mladih osoba u periodu od 2002. do 2011. godine, a stručnjaci koji proučavaju migracije s pravom strahuju da je broj mladih iseljenika mnogo veći.
Posebno zabrinjava činjenica da je prosečna starost emigranata 28,7 godina, kao i da je svaka peta mlada osoba visokoobrazovana. U istraživanju na uzorku od 11.013 studenata trećina akademaca planira da emigrira čim diplomira. Svaki četvrti namerava da se iseli "bez obzira na to šta se desi u Srbiji". Njihov odlazak trajno će promeniti broj i starosnu strukturu našeg stanovništva. Čitaoci "Vesti"u Evropi i Kanadi govore da li će učestali odlasci mladih, ali i pripadnika srednje generacije, dovesti do toga da će za koju deceniju Srba biti više u rasejanju nego u matici.
Srđan Mijalković - Beč, Austrija
- Ako se ovaj, neprirodni i pogubni trend nastavi, ne bi bilo čudno da se za određeno vreme promeni odnos broja Srba u rasejanju i matici. Ukoliko se državni organi Srbije i Republike Srpske, ali i odgovorne organizacije u dijaspori, uskoro ozbiljnije ne pozabave tim problemom, odliv mozgova i bela kuga će desetkovati broj naših ljudi u maticama, što će, naravno biti pogubno i za nas u rasejanju. Uz to, podsećam da je kod dece i mladih u dijaspori prisutna ubrzana asimilacija, neznanje srpskog jezika i gubitak identiteta, što dodatno opterećuje mogućnost bolje komunikacije mladih iz matice i dijaspore, pa i onemogućuje eventualne mogućnosti povratka mladih i obrazovanih u maticu. Potrebna su hitna ozbiljna, sveobuhvatna i sistemska rešenja ovih "ekonomskih seoba" u saradnji organa u matici i ozbiljnih organizacija u dijaspori.
Iko Knežević - Hanover, Nemačka
- Hoće sigurno! Svi beže napolje jer u Srbiji ne može da se živi. Posla nema, a čovek i kad ga nađe mora da radi 16 sati dnevno da bi preživeo. Političari tvrde da je prosek plata 400 evra. Jest ali za dva meseca. Oni mogu da lažu jer im niko ništa ne može. Kukaju da odoše mladi školovani ljudi. Naravno da odoše kad u inostranstvu dobiju bolju platu. Na Zapadu neškolovanih imaju dovoljno. Svima trebaju stručni kadrovi. Srbija mora sama da smisli kako da ih zadrži. Neka ih naši poslodavci u bolje plate pa ljudi neće ići. To bi se moglo regulisati propisom, ali tada bi na Zapadu odmah rekli da to nije sloboda i onda bi Srbiji nametnuli sankcije i pogoršali uslove za ulazak u EU.
Nebojša Stojković - Toronto, Kanada
- Danas je u svetu pitanje emigracije i raseljenja ljudi vrlo unosan posao. Mnoge zemlje su naučile kako da na tome profitiraju i to se otvoreno sugeriše i promoviše. Jedni se fokusiraju na odliv ljudskog znanja i potencijala, drugi taj priliv podržavaju i pozdravljaju jer u tome vide potencijal za brži i zdraviji razvoj svog društva. Svedoci smo da se ljudi odlučuju na odlazak zbog ratova i teške ekonomske situacije. Niko se ne bi odselio da je sve potaman. Uglavnom se mlađi ljudi koji poseduju energiju odlučuju na takve poteze. Pitam sve nas i u matici i u rasejanju: da li smo i pored toga što smo upoznati sa ovim pojavama i procesima tim povodom nešto preduzeli? Suština svakog društva je u porodici, te tu vidim i našu šansu. Ima dosta primera da naša deca iz rasejanja žele da se vrate i osete to o čemu su slušali i što su učili o svom poreklu. I opet postavljam pitanja. Da li je naša matica spremna da ih prihvati? Da li ima mogućnosti da iskoristi njihov potencijal? Da li dijaspora vidi mogućnost uključivanja u tokove našeg društva u matici? Na nama svima ostaje da napravimo uslove da se bolje povežemo i iskoristimo ovaj potencijal u našu korist.
Dragan Pavlović - Pariz, Francuska
- Moguće je. Takav je trend u svetu, ukoliko se nastavi mondijalizacija protiv koje se sada odvijaju pobune. Ipak, smatram, da se mondijalizacija ne može zaustaviti, ljudi idu da žive tamo gde im je bolje. Emigracija je veoma kompleksna stavka, dovodi i do potpunog raskida sa maticom što, ipak, neki nisu spremni da prihvate. Srbija nije etnička država, a i ne možemo porediti Srbe u Srbiji sa Srbima u rasejanju, upravo iz razloga što Srbi u Srbiji imaju svoje institucije i organizovani su, a Srbi u rasejanju su zbir pojedinaca prepuštenih sami sebi. Sada dolazimo do pitanja da li je kvalitet života povezan sa prirodnim priraštajem? Odgovor je da ljudi idu tamo gde mogu dobiti posao i to niko ne može sprečiti. Ponoviću, odlazak, počesto, znači prestanak vezanosti za maticu, a mnogo je pokazatelja da druga, treća generacija već imaju i svoj put.
Mićo Blagojević - Botrop, Nemačka
- Da li će nas biti više u dijaspori nego u otadžbini, moje mišljenje je ne. Oni koji su prvi odlazili trbuhom za kruhom, sada završavaju svoj životni vek. Ima i slučajeva među onima koji su u novije vreme dolaze, ubrzo se razočaraju jer shvate da im se nude loše zarade za najteže i najprljavije poslove. Problem je kada odlaze školovani i visoko obrazovani kadrovi. Oni se brzo intergrišu u novoj sredini, nauče jezik i dobiju koliko toliko solidna primanja. Sobom odvode porodice, kupuju stanove i kuće i niko od njih ne razmišlja o povratku.
Dragan Isajlović - Ofenbah, Nemačka
- Mislim da do toga ne može da dođe. Što se Srbije tiče, može da ide samo na bolje, što će animirati mladi narod ostane da živi, radi i stvara u Srbiji. Što se političke situacije tiče, moram da istaknem da nisam simpatizer vladajuće stranke, ali ne vidim alternativu i zato mislim da treba ostaviti narodu koji je nešto započeo da završi do kraja.
Ljubiša Oprić- Frankfurt, Nemačka
- Kako se meni čini, a nedavno sam i negde pročitao, nas odavno ima više van zemlje Srbije. Kažu da nas ima u velikom broju u Nemačkoj, Danskoj, Švedskoj i ostalim zemljama u Evropi, pa u Americi, Kini, Australiji, čak i u Južnoj Africi. Mislim da još nije završeno sa odlaskom Srba iz matice zbog loše ekonomske situacije. Politika se kod nas ne menja, a ne verujem i da će se nešto promeniti. Mladi nemaju perspektivu tamo i zbog toga odlaze. Ja sam jedan od onih koji su se nadali da će posle ratova biti bolje i evo me sada u Nemačkoj, još malo pa 20 godina. Upoređujući sadašnje stanje i ranije, nisam pogrešio, jer mogu svojoj deci da pružim bolje uslove za život.
Mića Savanović - Ucvil, Švajcarska
- Pitanje je delikatno i važno za nas Srbe. Prvo, mislim da je važno da nas ima, a gde nije bitno, jer svet se danas meša, raslojava, ali je važno da smo svoji. Biće nas više u matici ako budemo zainteresovani da od sebe stvorimo ljude onakve kako su nam bili preci. Mi Srbi smo narod koji stalno misli da je negde bolje nego kod svoje kuće. Ja sam doživeo to i nije baš tako. Najlepše je kad čovek svoju kuću uredi tako da se u njoj dobro oseća i to je možda suština svih naših tih nedaća i odlazaka, jer nismo dovoljno uredili svoju kuću. Na Zapadu gde naš narod odlazi, odlazi u tuđu kuću zato što je sređena, ali svima nam ostaje srce tamo gde smo rođeni. Zato kažem da je prva i osnovna stvar da verujemo u sebe. Jevreji su bili 3. 000 godina van svoje zemlje i mi moramo da verujemo da je naša srpska zemlja, sveta zemlja i da tamo pravimo svoju kuću po meri našega srca, a ne da tražimo novi dom po svetu. Kako je sada stanje krenulo, biće nas izgleda više u belom svetu. Ali ako verujemo u našu pravoslavnu veru, bilo gde da idemo u našu crkvu po celom svetu, osećaćemo se kao da smo kod nas kući. Znači glavno je da ne gubimo našu pravoslavnu veru.
