Kakva su vaša očekivanja u 2019? Poštenje da pobedi zlo
Nova godina je stigla u sve delove planete, Srbi rasuti širom sveta u veselju su dočekali 2019. i posle slavlja polako se vraćaju svakodnevnim obavezama. U Tribini čitalaca, zemljaci govore šta su sebi i najbližima poželeli u najluđoj noći, kakva su im očekivanja kada je u pitanju situacija u otadžbini i regionu, a šta kada je reč o događajima bitnim za ceo svet.
Svi do jednog i oni koji žive i rade u Evropi, tako i oni u Kanadi, prvo su poželeli zdravlje, a ni u ostalim očekivanjima nema mnogo razlike.
Zoran Aladžić, Hanover, Nemačka
- Što se mene tiče sve je u redu i bio bih potpuno zadovoljan da ovako i ostane. Međutim, kad je u pitanju situacija na našem Balkanu i u svetu tu sam veoma skeptičan. Svuda se zvecka oružjem. Umesto da se razvija privreda sve više para se troši na naoružanje. Hrvatska kupuje tenkove i avione, Srbija avione. Na Kosovu situacija nikakva. NATO sve više nekom preti, a Amerika se ograđuje zidom. Neizvesno je šta će se dogoditi u Siriji, šta u Iraku, Jemenu. Šta će biti sa Iranom. Ako sve to povežemo s berzom u Frankfurtu za koju je 2018. bila crna, onda ima razloga da budemo zabrinuti za mir u svetu. Finansijska kriza uvek je izazivala privrednu, a sve se najčešće završavalo ratom. Rado bih da u svetu umesto tenzija i konfrontacija dođe do lančane erupcije međusobne saradnje i da svi više mislimo o boljem životu, a manje o tome hoće li ostati mir ili će početi rat.
Tatjana Crnjanski, Toronto, Kanada
Sa godinama i Nove godine brže dolaze, a stare prolaze. Prva želja je zdravlje i zdravlje i dobro zdravlje. Mojim sinovima, suprugu, rođacima i prijateljima.
Umesto pozdrava srećna Nova želim da svi Srbi nazdravljaju jedni drugima sa: "Dogodine u Prizrenu". Da svi Srbi prestanu da se dele do iznemoglosti na geografske odrednice, da zaborave političke nesuglasice. Kažu ljudi kolika je krošnja, toliki je koren drveta. Naše krošnje su se preselile po celom svetu, ali korenje se i dalje grana u otadžbini i čeka da se vrate Srbi. Da budemo svoji na svom. Da dođe neki novi Crnjanski i napiše umesto "Seoba"... Veliki Povratak.
Boban Planinčić, Mozburg, Nemačka
- Za mene je najvažnije od svega zdravlje i želim da iduća godina na tom planu bude uspešnija i za mene, ali i za sve ljude, pogotovo rodbinu, prijatelje i poznanike. Želim svima mnogo zdravlja u 2019. Iako sam u penziji već 10 godina i dalje radim u ugostiteljstvu i verujem samo u rad. Imam dosta volje i životne energije i zbog toga ne prestajem s poslom, iako bi možda bilo vreme za to. Što se tiče našeg okruženja, voleo bih da bude mir i da svima bude bolje nego što je bilo u 2018. godini, iako problema ima na sve strane. Žao mi je što ljudi nisu više kao ranije, kad je bilo mnogo više međusobnog poštovanja i iskrenosti, kad je reč bila "teška" kao kamen i držalo se do nje. Za sebe mogu da kažem da sam čovek starog kova i da mi danas, kao i nekad ranije, mnogo znače iskrenost i poštenje, iako je toga sve manje u svakodnevnom životu. Izgleda da su tehnika i trka za materijalnim bogatstvom ljude odvojili jedne od drugih, postali su otuđeni, zavladao je egoizam i svako misli samo na sebe, a to ne valja. To je nekad sve bilo drugačije i ja bih želeo da se polako vrate te vrednosti među ljude.
Goran Radovanović, Sans, Francuska
- Po prirodi sam pozitivan i svima želim ljubav i sreću. A i rodoljubiv sam, pa bih da svim zemljacima bude lepo. Očekujem uspeh za svakoga, ali kako je svako od nas različit, svako svoj uspeh vidi i očekuje drugačije, pa neka ga dokuči. U udruženju Šumadija iz Sansa, gde sam čelnik, uspeli smo da prvi put od postanka (a moj otac je ovde došao 1966), u dogovoru sa mesnim katoličkim sveštenikom Žoelom i pariskim protama Nikolom i Slavišom i arhimandritom Justinom, dobijemo crkvu za pravoslavna bogosluženja. Dakle, ta očekivanja su realizovana. U Sansu imamo dopunsku školu, iz Pariza subotom dolazi učiteljica Ljiljana Simić, želja je da se razredi omasove, kao i da se naš folklor opet pokrene. Jedna Folklorijada bi nam bila dobra injekcija.
Borim se za naše udruženje i zajedništvo i želeo bih da za aktivnosti bude više zainteresovanih. A vreme je da u svetu stane pokret globalizacije i da narod može da živi normalno od svog rada i truda. Svi smo mi ljudi, neko brži, sposobniji, neko pametniji, ali nikome od nas ne trebaju svađe, mir nam je potreban i komunikacija, dijalog, dogovor, poštenje, a i poštovanje, pa i samih sebe, jer će nas tek tako i drugi poštovati. Za Srbiju očekujem da stane na obe noge, a i da ima svoj čvrst stav za Kosmet, kao i za ceo narod. Pretpostavljam da su izglasani srpski političari školovani da nađu rešenja, a njihov interes mora da bude - narod. Očekujem da svima bude bolje, a ne samo pojedincima.
Goran Predić, Beč, Austrija
- Očekujem da 2019. bude pozitivna godina po mene lično, moju porodicu, ali i u svetu. Želeo bih pre svega da mi se ostvare neke želje koje imam na poslovnom planu. Takođe bih želeo da se konačno reše svi problemi u našem regionu, iako sam svestan da toga najverovatnije neće biti. Voleo bih kada bi i u Srbiji imali pravu demokratiju, u kojoj bi se poštovale sve slobode. Dalje bih želeo da u svetu imamo više mira, da nema terorizma i da bude veća bezbednost u Austriji. To su sve velike želje, ali ako bi se ispunile živeli bi u boljem svetu.
Željko Matijaš, Buhs, Švajcarska
- Što se tiče privatnog i poslovnog života neka ide sve kao i do sada, samo Bog da nam da da budemo zdravi, a ostalo će sve doći samo po sebi. Što se tiče Srbije želim joj da sačuva mir u regionu, premda će to biti veoma teško s obzirom na to da je u kandžama belosvetskih krvnika. Što se tiče situacije u svetu vrlo sam skeptičan, jer nikad nije vladalo ovakvo ludilo. Previše se čini zla da bismo se nadali dobru. Ali, ipak, daj Bože da ne eskalira, jer ima dovoljno mesta na planeti da bi se normalno živelo i radilo.
Iz dijaspore u otadžbinu
Svetlana Jagodić, Darmštat, Nemačka
- Očekujem da na ulicama Beograda bude više nego jedan od pet miliona, da ih i mi iz dijaspore podržimo i stopiramo krvave košulje. Da nam svane medijski mrak i da istina izađe na videlo. Trenutno idemo putem kao što Erdogan radi u Turskoj, pa da prestanemo sa tim turcizmom. Da ne bude rata među komšijama. Da se vratimo našim domovima iz dijaspore i da živimo normalnim životom, a ne više životom stranaca u zemljama u kojima smo proveli veći deo naših života. Da se više slažemo, a ne lažemo. I ako Srbija postane kraljevina, očekujem da kralj progovori srpski.
