Greje ih sunce tuđeg neba
Predsednik Aleksandar Vučić nedavno je iznenadio izjavom da se plaši da će Srbija morati da uvozi radnike iz drugih zemalja, a to čudo moglo bi zaista da se dogodi ako se nastavi sumanuti trend iseljavanja stanovništva. Pri tom, odlaze i oni za koje se brzo ispostavi da su među najboljima u svojoj profesiji, pa se ovenčaju uspehom i ogreju suncem tuđeg neba, kada je već ispod svog ledeno.
Tako su se u pečalbu otisnuli geograf, maneken, biolog, košarkaš... I uspeli su, žive svoje snove i obilaze mesta o kojima su maštali.
Nišlija Branimir Đurić (29) pre tri godine otisnuo se u Ameriku nakon što se preko novina odrekao diplome geografa i turizmologa jer nije hteo da se učlani u partiju, što je bio uslov da se zaposli u Srbiji. Branimir je sada u Čikagu profesor geografije i sprema doktorat, a stekao je i svoju firmu za transport. Prošlog leta obišao je Boston, Atlantik Siti, Majami, Kankun i Dominikansku Republiku.
U bolji život sa 400 dolara
Gojko Lojpur (24) bio je student iz unutrašnjosti, a na putu od Aleksandrovca, preko Beograda, pa do Los Anđelesa, ostvario je želju da stigne u svet modelinga i filma. U Ameriku je otišao sa koferom i 400 dolara i to je bio njegov prvi let avionom.
- Želeo sam da jednog dana budem u mogućnosti da pomognem svojoj zemlji i ljudima. Znao sam da mi za to treba finansijska stabilnost koju sam pronašao u Americi. Zahvalan sam Bogu što mi je dao šansu za bolji život - priseća se Gojko.
Za kratko vreme je uspeo da ostvari uspešnu saradnju sa mnogim svetski poznatim časopisima, stilistima i koreografima. Učestvovao je u serijalu Američki top model, a njegove fotografije s lepoticama izazivaju zavist mnogih.
On se bavi i biznisom, plesom, pevanjem. Trenutno radi na svom prvom singlu. U zavičaj dolazi kad mu obaveze dozvole i ima šta da poruči mladim ljudima u otadžbini.
- Nikada ne dozvolite da vas uplaše. Verujte u sebe i ne dajte da vam iko soli pamet. U se i u svoje kljuse - podučava Gojko.
Otadžbina samo u srcu
Sve to ne bi mogao da je ostao u Srbiji. Otadžbinu voli, ali kući dolazi samo da vidi roditelje i prijatelje.
- Ne kajem se što sam se odrekao diplome. Pokušao sam sve, ali posla nije bilo. Morao sam da odem iz zemlje jer od diplomiranja godinu dana nisam mogao da dobijem posao. Sve se svelo na partijske knjižice. Prvo partija, pa posao, zato sam otišao - priča Đurić.
Budući da je profesor geografije posetio je nacionalni park Everglejds na Floridi o kome je kao student učio.
Gorostas se ne boji rata
Nekadašnji centar FMP-a Ivan Todorović, čovečina od 214 centimetara igrao je košarku na pet kontinenata, svuda sem u Australiji.
Počeo je u Nikšiću, pa u Podgorici, a najbolje dane karijere imao je u FMP-u s kojim je osvojio dva kupa Srbije i dve ABA lige. Svakog leta odlazio je u Ameriku da radi na kampu NBA timova. Posle FMP-a karijeru je gradio u Grčkoj, pa se vratio u Crnu Goru, u Lovćen, a onda su na red došle Rumunija, Gruzija, Slovenija i Estonija. Usledle su igre u Tunisu kod Vlade Đurovića, a 2015. se obreo u Argentini u ekipi MH Basket.
Posle toga usledila je seldiba u Aziju, u klub iz Irana. U to vreme je postao reprezentativac Sirije za koju nastupa u kvalifikacijama za Mondijal 2019, ne obazirući sa na rat koji je odavno zahvatio tu zemlju.
- Doživljaj je neponovljiv. Močvara Everglejds je stanište aligatora, krokodila, zmija... Kasnije sam posetio i Kankun u Meksiku, boja vode je neverovatno svetloplava. Plivao sam sa delfinima, naučio čak i da komuniciram sa njima kroz program dresure - s uživanjem kaže Branimir.
On mladima u Srbiji poručuje da je u životu potrebno biti hrabar, vredan, pošten i da moraju da prate svoje snove i nose otadžbinu u srcu gde god se zateknu.
Zbogom zauvek
Beograđanin Nikola Smatlik ima 28 godina i od kada zna za sebe bio je posvećen biologiji i hemiji. Dugo je trenirao vaterpolo, a volontiranje u beogradskom Zoološkom vrtu bio mu je omiljeni predah od učenja.
Bilo mu je suđeno da postane naučnik, molekularni biolog, ali ne u Srbiji. Nikola je sada na doktorskim studijama u Nemačkoj gde radi na pronalaženju leka za kožne bolesti.
- Tokom osnovnih studija na Biološkom fakultetu u Beogradu, uvidevši veoma lošu situaciju za bavljenje naukom u Srbiji, odlučio sam da ću pokušati da doktorat uradim u nekoj od zemalja Zapadne Evrope. Poslao sam 250 aplikacija i dobio mesto u Tibingenu. Isplatilo se - priča Nikola.
Tibingen mu je ponudio mogućnost sticanja prestižne diplome. To je elitni univerzitet u Nemačkoj i među prvih 20 u Evropi. Nikola pati jedino za porodicom i domaćom kuhinjom, ali ne planira da se vrati u Srbiju, zbog loših uslova za naučni rad.
Srećan i u magacinu
Za razliku od Branimira koji nije imao ništa sem ogromne ljubavi, Srđan Knežević imao je sve za šta su mnogi u Srbiji spremni da idu preko leševa. Srđan je imao državno nameštenje, bio je upravnik Dečjeg odmarališta na Goču i odbornik u dva mandata u kraljevačkoj skupštini. I sve je to odbacio i otišao sa porodicom u Nemačku da počne život od nule.
- Nisam mogao da molim nekog kvazipolitičara da mi zaposli suprugu, a drugačije ne bi našla posao - kaže Srđan.
Srpski vojnik u armiji SAD
Beograđanin Uroš Dželebdžić 2004. otišao je da studira, a prošle godine se vratio kao profesionalni američki vojnik.
Uroš je trenirao vaterpolo i sa samo 17 godina spakovao kofere i krenuo u potragu za avanturom. Igrao je vaterpolo i osvajao stipendije i diplome. Čak je osnovao vlastiti vaterpol klub u Kaliforniji.
Hteo je da postane lekar, a završio je u elitnoj padobranskoj brigadi vojske SAD. Imao je sreću da započne svoju karijeru u Vićenci, blizu otadžbine.
A onda ga je Vlade Srbije pozvala da obučava srpske padobrance na američkim padobranima i avionima. Tako je učestvovao u zajedničkoj vežbi 96 američkih i 120 srpskih padobranaca koji su u decembru skočili iz dva C-130 herkules.
- To je bilo novo čak i za najiskusnije skakače. Ushićeno su delili to iskustvo - ispričao je Uroš.
Sada radi u magacinu, a supruga na održavanju kancelarija. Srđan kaže da i sa malim nemačkim primanjima imaju mnogo više od onoga u Kraljevu, i da nema nameru da se vrati u Srbiju.
Branio brodove od gusara
Beograđanin Nenad Ninković je policajac u Voterfordu, u Nju Džersiju. On je bio veslač i branio je boje Partizana i reprezentacije Srbije. Međutim, životni put ga je 2009. godine odveo u Filadelfiju, na Univerzitet Templ, gde je studirao kriminologiju i krivično pravo.
U Americi je trenirao srednjoškolski veslački klub i bavio se poslovima obezbeđenja s bivšim specijalcima. Obezbeđivali su ljude iz Bele kuće, ali i brodove od gusara u Južnoj Americi. Bio je i telohranitelj slavnom košarkašu Kobiju Brajantu.
Nenad je dobro baratao oružjem i poznavao borilačke veštine, a kad je dobio američko državljanstvo upisao je Policijsku akademiju. Danas je oženjen s Megan, koja je takođe policajac. Napravili su dve svadbe, u SAD i Srbiji.
U leglu kriminala
Nenadov otac bio je policijski inspektor u Beogradu i kaže da je drugačije biti policajac u SAD.
- Radim dnevne i noćne smene od 12 sati. Sam idem u patrole, a zaposlio sam se u vreme kada je stopa kriminala dostigla istorijski maksimum. Ne prođe dan a da u SAD ne ubiju policajca. Ali, ovaj posao je dobro plaćen, donosi beneficije i dobru penziju - priča Nenad, čija je ambicija da postane šef stanice.
