Nema opstanka bez dijaspore
Pre godinu dana dotadašnji đakon Nenad Ilić rukopoložen je u čin sveštenika i postavljen za starešinu srpske crkve u Amsterdamu. Ni novo zaduženje, ni delanje u stranoj zemlji nije ovog nesvakidašnjeg sveštenika odvojilo od društvenih mreža i deljenja utisaka na dnevnom nivou o svemu što nas okružuju.
I to otvoreno, bez okolišanja i neretko duhovito. Kao, recimo, kada ispod svoje fotografije sa službe u amsterdamskoj crkvi, napiše: "Evo, časna reč, ja u svojoj parohiji, ne samo ovde - virtuelni pop na FB."
U razgovoru za "Vesti", otac Nenad govori o tome kako ga je prihvatila srpska zajednica u Holandiji, da li Srbija može da vaskrsne bez povezivanja sa dijasporom i zašto, kada je u Beogradu, bude "jedan od pet miliona".
Vodimo razgovor posle srpske Nove godine, da li naša godina završava trinaest dana kasnije ili njihova počinje trinaest dana pre?
- To je pitanje za odgovor od milion nečega.
Vi ste za to da SPC pređe na gregorijanski kalendar?
- Nisam za to da pređemo na gregorijanski nego na Milankovićev kalendar koji je predložila naša crkvena delegacija u Carigradu 1923, ali mi za razliku od mnogih nismo prihvatili predlog. Tada smo odložili prihvatanje, pre svega, zbog složenih versko-političkih okolnosti u Rusiji.
Još ste u manjini s takvim stavom, mislite li da će se to ipak desiti?
- Sad je to teže zbog katastrofalnih iskustava s našim rimokatoličkim susedima Hrvatima u Drugom ratu i zbog zaziranja naroda od Unije. A to bi mnogima izgledalo tako. Trebalo bi više da radimo na praktičnijem viđenju kalendara koji je zasnovan pre svega na astronomskim pojavama. Inače, datum Vaskrsa nam je zajednički sa pravoslavnima koji su prihvatili Milankovićev kalendar.
Kada smo kod stvari u kojima smo izuzeci, treba li patrijarh Irinej da pozove papu u goste?
- Zaista ne znam. Zavisi od toga šta bi bio smisao te posete.
Hrišćani, i oni i mi, proslavili su Božić, i kod njih i kod nas to se pretvorilo u trpezu, trošenje i kupovinu, kupovinu i kupovinu! Koliko grešimo?
- E tu jeste problem. Božić je pretvoren u potrošačku svetkovinu koja je natkrilila njegov duboki smisao - rođenje Boga u telu čoveka. Približavanje Boga čoveku koje je prelomilo istoriju. Pokloni imaju smisao kao što imaju smisao i pokloni mudraca sa istoka Bogomladencu, ali to ne sme da zaseni mir nove nade date ljudima.
Koliko prosečan Srbin zna o crkvenim obredima, o Svetom pismu, o simbolici određenih pravila?
- Vrlo malo. Ali važnije od toga je pitanje koliko prosečan Srbin ima želju da postane bliži Bogu, da se rukovodi Božjim zakonima, koliko ume da bude zahvalan Bogu i ljudima.
Da li za tu vrstu "nepismenosti" pastve, odgovornost snose i sveštenici? Neki od njih i dalje žive po obrascu Sremčevih junaka popa Ćire i popa Spire?
- Naravno da sveštenstvo u tome ima veliku odgovornost, ali činjenica je da je stvorena atmosfera u kojoj to, bez obzira na gunđanja i ogovaranja sveštenstva, odgovara i većini krštenih a neucrkovljenih ljudi. Možda je vreme za podvig sveštenstva i izlazak iz lažnog malograđanskog mira, a možda verujući narod treba malo više da svojom iskrenom željom pokrene stvar iz mlakosti.
Kako ste prihvaćeni među našim ljudima u Holandiji?
- Rano je za takve procene. Ljudi ko ljudi, Srbi ko Srbi. Mi živimo u spojenim sudovima. Za sada zaista obećava. Ali sve je tiho i svi smo oprezni. Videćemo.
Čime su vas prijatno, a čime neprijatno iznenadili?
- Ne mogu reći da sam se nešto posebno iznenađivao. Gde god se Srbi nađu na okupu, isto je kao i u Srbiji. Bez obzira na to da li su u Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, Americi. Mi jesmo jedan veliki organizam.
Da li ste prebacivanjem službe iz Beograda u Holandiju kažnjeni, odnosno sklonjeni ili je to, ipak, nagrada, baš kao što i običan radni svet priželjkuje da prima platu po zapadnim standardima?
- Ni jedno ni drugo. Nema kod nas centralizacije, pa da takvi potezi potiču od neke strategije. U Beogradu mi se nije nudilo to što mi je ponuđeno ovde - da gradim parohiju kao najodgovorniji u njoj. A plata mi ovde, bar za sada, nije po zapadnim standardima.
Koliko dijaspora realno sagledava dešavanja u Srbiji, a koliko je to uglavnom u duhu "vratio se Šime iz Amerike"?
- Srbiji nema opstanka ako se njena ekonomija i politika realno ne povežu sa dijasporom. Iz zemlje godišnje odlazi između 60.000 i 100.000 ljudi. Manje se rađa nego što umire. Potrebna nam je pre svega nova politika povezivanja i otvaranja prostora Srbima iz sveta, a ne gledanje iz Srbije na dijasporu kao nešto odakle treba izvući neku paru.
U jednom od vaših Fejsbuk promišljanja napisali ste da "nisu sve stvari za glasanje". Ako narod ne da konačnu reč o Kosovu, ko treba poslednji da se pita o "svetoj srpskoj zemlji"?
- To je pitanje koje odavno ima odgovor. Sama ideja da treba da odgovaramo na nešto za šta svi znamo odgovor govori o sumnjivim motivima onih koji postavljaju pitanje.
Da ste u Beogradu, da li bi se pridružili protestima "jedan od pet miliona"?
- Kad sam u Beogradu i kad mogu ja se pridružim. Niti imamo pravu demokratiju, niti kvalitetnu autokratiju. Propadamo sve više. Nema vremena za ravnodušnost. Na pitanje: "A šta je alternativa?", nije lako odgovoriti. Ali, odgovor neće stići sam od sebe.
Anticrkvena retorika vlasti
Kao retko koji sveštenik SPC nemate dlake na jeziku kad govorite o aktuelnom režimu i njegovom prvom čoveku. Jesu li vam u crkvi zbog toga zamerili jer stiče se utisak da je jedna od glavnih vodilja naše crkve: Caru - carevo, Bogu- božje?
- Kad reagujem na trenutnu vlast, uglavnom sam do sada reagovao kao građanin. U svešteničkom činu imam i neke građanske obaveze. Ali ne mogu da ne primetim i povremenu otvorenu anticrkvenu retoriku vlasti i rad na kvarenju vere u narodu. Tu bismo svi morali odlučnije da reagujemo.
Fejsbuk propovedi
- Pre nego što je u 34. godini upisao teologiju na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, Nenad Ilić ( rođen u Beogradu 1957. u porodici lekara) je već imao diplomu Fakulteta dramskih umetnosti i uspešne režije pozorišnih predstava.
- U još ranijoj mladosti upisao je arhitekturu, ali je od nje ubrzo odustao. Autor je romana "Carigradski drum", stripa o životu Sv. Save i knjige čiji naslov dovoljno govori: "Fejsbuk propovedi i duhovni čet". Snima dokumentarce.
- Od prošle godine služi kao sveštenik u srpskoj crkvi u Amsterdamu.
- Oženjen je glumicom Vesnom Lončarević, koja je po krštenju promenila ime u Anastasija. Imaju četvoro dece - Pavla, Jelisavetu, Bogdana i Nataliju.
