Susreti sa foklorijade (1): Kilometri nisu prepreka za ljubav
Folklor nije tu samo da čuva tradiciju, već i da spaja ljude. Pravi primer za to su Ana Ivanović (26) i Aleksandar Sarić (28). Kada je pre više od šest godina Aleksandar sa svojim folklornim ansamblom Oro iz Pariza krenuo put Šenenverda u Švajcarskoj na novogodišnji nastup, nije ni slutio da će mu to putovanje u život uvesti Anu, kako kaže, ženu njegovog života.
- KUD "Vuk Stefanović Karadžić" iz Švajcarske nas je pozvao da budemo njihovi gosti na koncertu koji se održava za srpsku Novu godinu. Kada smo tamo stigli, divno smo dočekani. Ugledao sam nju, a ostalo je istorija - s osmehom na licu započinje priču Aleksandar.
Susreti sa foklorijade
Na 23. evropskoj smotri srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu, održanoj nedavno u Banjaluci, reporteri "Vesti" Antonija Vučićević, Vojo Sekulić i Zoran Vicelarević su zabeležili zanimljive priče o Srbima i njihovim porodicama iz Švajcarske, Nemačke, Austrije, Italije, Francuske i Slovenije i daleke Amerike.
Druženje pa veza
Ana ističe da joj se Aleksandar dopao od trenutka kada su se upoznali, ali da nije mislila da će ljubav između njih dvoje moći da funkcioniše s obzirom na to da žive u dve različite države, daleko jedno od drugog skoro 700 kilometara.
- Nismo odmah počeli da se zabavljamo. Nekoliko meseci smo se dopisivali i družili, a onda otpočeli vezu. Iako smo daleko, kad se nešto želi i hoće, sve je moguće. Pa i ti kilometri uopšte nisu bauk. Ipak, imala sam samo 20 godina kada sam ga upoznala, nisam ni sanjala da će to postati tako ozbiljno - kaže Ana.
Na pitanje da li će se uskoro nastaniti zajedno u istoj državi, nemaju precizan odgovor. Svako vuče na svoju stranu. Aleksandar odlučno odgovara da će živeti u Parizu, dok se Ana još koleba. Kako kaže, nije joj lako da napusti porodicu i prijatelje, a potajno se nada da će uspeti da ga nagovori da on dođe kod nje u Švajcarsku.
- Da mi je neko rekao pre šest godina da će sve ovako da se razvije, da ću jednog dana morati da donesem odluku da li ću živeti u Francuskoj ili u Švajcarskoj, rekla bih mu da to nije moguće. Ali, eto, život je čudo, ljubav je nepredvidiva - ispričala je Ana.
Folklor u krvi
Ana se folklorom bavi već 15 godina.
- Volela sam da igram od najranijeg detinjstva. Muzika me pokreće. Kada je moja mama otišla na proslavu povodom Dana žena, gde je između ostalog nastupio i KUD "Vuk Stefanović Karadžić" čiji sam sada član, kući se vratila s idejom da me odvede na jednu probu, da vidi da li bi mi se to dopalo. Ja sam prihvatila oduševljeno tu ideju, a od trenutka kada sam kročila u salu, za mene je bilo kristalno jasno da želim time da se bavim. Folklor mi je u krvi. Kada živite u inostranstvu veoma vam je stalo do očuvanja tradicije. Imate potrebu za sadržajima koji su u vezi sa podnebljem sa kojeg ste potekli. Naravno, uz to ide i predivno druženje koje je neizostavni deo svakog KUD-a. Stekla sam tu prijateljstva za ceo život, a takođe mi je folklor doneo i ljubav - rekla je Ana.
"Ljuti protivnici"
Iako kroz život koračaju zajedno, na Folklorijadu u Banjaluci Aleksandar i Ana došli su kao "ljuti protivnici". Svako sa svojim ansamblom, doputovali su u prestonicu Republike Srpske, gde su slobodno vreme provodili zajedno upoznajući prelepu Banjaluku. Onog trenutka kad obuku narodnu nošnju i popnu se na binu, postaju konkurencija, ali kako kažu, to im uopšte ne smeta. Kako se ne bi svađali ko je bolji, oba ansambla ponela su nagrade. Anin je osvojio specijalnu nagradu za najbolje pevanje i srebrno odličje, dok je Aleksandrov ansambl dobio priznanje za najbolje koreografsko ostvarenje.
Oboje uglas ističu da je folklor veliki deo njihove veze.
- Ne mogu ni da zamislim da provedem život sa nekim ko ne voli folklor isto koliko i ja. Mi imamo isti hobi i to je sjajna stvar. Između ostalog, jer onda postoji i veliko razumevanje. Folklor traži mnogo odricanja, posvećivanje mnogo vremena probama, putovanjima, pripremama za nastupe, smotre, gostovanja... S obzirom na to da smo oboje u tome, nema mogućnosti da zbog toga izbiju svađe, jer se savršeno dobro razumemo - kaže Ana.
Srbija u srcu
Ana je rođena u Požarevcu, odakle je, kad je imala osam godina, sa porodicom krenula preko granice.
- Bio je rat, teška situacija u zemlji. Oko nas su svuda bili beda i siromaštvo. Pošto su baka i deka već bili u Švajcarskoj, nije bilo razmišljanja da li da napustimo Srbiju. Tamo smo pronašli bolji i spokojniji život. Srbija je, naravno, zauvek u mom srcu. Ipak, ja sam se u Švajcarskoj školovala, završila ekonomiju i sada radim u marketingu. Ako se desi i da odem u Pariz, nadam se da ću moći da nastavim time da se bavim - kaže Ana.
Aleksandar ističe da se slaže sa svojom izabranicom da je ljubav prema folkloru sigurno jedna od značajnih spona koja ih drži zajedno. I nada se da će uskoro Ana postati deo njegovog KUD-a Oro, jer je deo njegovog srca odavno.
Uživa u igri
Aleksandar je još student, a želja mu je da se bavi ekonomijom u građevinarstvu. On je rođen u Parizu, a njegova porodica poreklo vodi iz Valjeva.
- Moja porodica je u vreme Tita napustila Srbiju, davne 1974. godine i nastanila se u Francuskoj. Kada sam imao 19 godina želeo sam da upoznam više našeg naroda, pa sam odlučio da probam s folklorom. Od tada do dana današnjeg volim da igram i uživam u tome. Kroz koreografije upoznajem razne delove Srbije, običaje, istoriju... Folklor mi je doneo mnogo u životu, a naravno, najvažnije, nju - priča Aleksandar.
