Oro je naš život
Iz Francuske su u Banjaluku stigli i Kristina Tolić (23) i David Pavlović(21). Članovi folklornog ansambla Oro iz Pariza su sa svojim klubom proputovali ceo svet, ali su im dolasci na naše prostore ipak najdraži, pa je ovogodišnja smotra u prestonici Republike Srpske bila prava poslastica. Njih dvoje su godinama najbolji prijatelji, a život ne mogu ni da zamisle bez igre i pesme.
- Folklor nam je doneo toliko toga. Prijateljstvo za ceo život, ali i pregršt uspomena koje ostaju urezane u duši. Sa samo devet godina sam stigla u Oro. Nisam znala ništa o folkloru, a onda su me roditelji odveli na jednu probu da vide kako ću reagovati. A ja sam se oduševila. Sada igram, pevam, sekretarica sam u klubu - priča Kristina.
Njena majka je rođena u Parizu, a tata je u francusku prestonicu stigao iz Srbije zbog ljubavi.
- Eto, ljubav čini čuda. Obično ljude preko granice povede želja da nađu dobar posao i obezbede bolju budućnost, ali mog tatu je povelo srce. I nije pogrešio - kaže Kristina.
I kod Davida je situacija slična, njegova majka je rođena u Parizu, a tata je došao u "grad svetlosti".
- Mi smo veoma vezani za Srbiju. Dolazimo svake godine bar jednom, a kada možemo i više puta. Nedostaje nam Srbija, čak i meni koji se nisam tu ni rodio. Nismo na izvoru tradicije pa nam je valjda zato i više stalo da je održimo, kako se plamen ne bi ugasio. Trudim se da što više naučim o običajima iz svih delova Srbije. Svoja znanja prenosimo na mlađe članove Ora - kaže David.
On završava višu školu kako bi mogao da se bavi vodoinstalacijama.
- Ljudi obično kažu da folklor igraju u slobodno vreme, a ja sam u njemu u svako vreme. I na poslu mislim o tome. Prolazim u glavi koreografije, prisećam se nekih interesantnih detalja koje sam naučio o istoriji našeg naroda. Jednostavno to je moj život - kaže David.
Kristini i njemu ova Smotra je posebnija od prethodnih na kojima su bili, što zbog ambijenta tvrđave u kojoj se igra, ali i zbog defilea koji nije bio organizovan prethodnih godina.
- Defile učesnika u nošnjama kroz centar grada je divna ideja. Osećali smo se tako posebno. Banjalučani su bili oduševljeni, mahali su nam, slikali se s nama, uživali su što je u njihovom gradu ovako lepa manifestacija. Deci su se posebno dopadale nošnje i mnogi od slučajnih prolaznika su upravo zbog defilea došli u Kastel da gledaju nastupe. Promovisali smo prave vrednosti i to nam je veoma drago - rekla je Kristina.
S tatom na sceni
Videti na sceni braću i sestre tokom Evropske smotre folklora nije ništa neobično. Ali ćerka i otac zajedno u kolu u takmičarskom programu nije potpuno običan prizor.
- Moj tata takođe igra. On je i želeo da sestra i ja igramo, a svoju ljubav prema igri i pesmi je preneo na nas. Mi sada svi igramo i nastupamo. Tako je i ove godine i tata se takmiči - rekla je Kristina.
Kako kaže, u njihovoj kući je uvek vesela atmosfera.
- Meni više ništa ne treba. Biti na sceni, raditi ono što me čini srećnom sa prijateljima i porodicom, ima li nečega lepšeg - zaključila je Kristina.
