Srbi u Kanadi i Evropi o dešavanjima na Kosovu: Ponižavaju nas decenijama
Hapšenje i maltretiranje Marka Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, izazvali su nove tenzije na relaciji između Beograda i Prištine. Sve je počelo najavom Đurićeve posete Kosovskoj Mitrovici, nastavljeno reakcijom iz Prištine da ulazak neće biti dozvoljen i izjavom Aleksandra Vučića u stilu: Čik da ga zaustavite!
Epilog je poznat: Đuriću su stavljene lisice, potom je proveden kroz Prištinu dok ga je rulja vređala, saslušan je i proteran.
Opozicija i deo javnosti su odmah predsednika Srbije i Hašima Tačija prozvali da su režirali čitav incident kako bi se zaustavio dijalog dve strane, s obrazloženjem da Priština nije spremna za formiranje Zajednice srpskih opština, niti Beograd za neformalno priznanje Kosova. S druge strane, srpski zvaničnici su ove spekulacije oštro osudili izjavama da je opozicija stala na stranu Albanaca.
Stavovi naših zemljaka u Evropi i Kanadi su različiti.
Dok jedni smatraju da su Albanci i Zapad za sve krivi, drugi smatraju i da vlasti u Beogradu snose odgovornost.
Violeta Aleksić, Dietikon, Švajcarska
- U 20. veku smo imali šest ratova; tri balkanska, dva svetska i jedno bombardovanje. Ratna stradanja svakom čoveku su oduvek najveći strah, a pogotovo danas. Ubistvom jednog od najistaknutijih lidera kosovskih Srba Olivera Ivanovića počinje opet neizvesnost. Šokantna likvidacija čoveka mira je početak nemira i buđenje strahova, ali i besa naroda koji se bori da opstane na kućnom pragu uprkos svim agresijama. Sa zaprepašćenjem i velikom zabrinutošću smo svi doživeli čin surovog nasilja na KiM. Zato podržavam sve napore usmerene pre svega na zaštiti sigurnosti Srba na Kosovu i Metohiji i obezbeđivanju mirnog i dostojanstvenog suživota svih tamošnjih građana, kao i zaštitu kulturne i umetničke baštine srpskog naroda. Ma kako ta zaštita izgledala i kako se zvala, vreme je da neko stane na put ovom nasilju i omogući budućim generacijama zdrav i bezbedan boravak na toj teritoriji. Nasilno hapšenje, maskirana policija, udaranje kundacima - strašna slika koja nas opet vraća na početak mog teksta: RAT! Čitam po raznim portalima - naslove koji plaše i ljute. Neko kaže čak da je sve izrežirano. Šta god da se desilo, čija god da je režija činjenice govore da je počelo ubistvom od pre nekoliko meseci - ako to nije razlog za strah - ne znam šta treba još da se desi! Smenjuju se osećaji: tuga, bes, strah, nesigurnost. Čak i dok smo kilometrima udaljeni od Kosova i Metohije, sadašnja situacija nam je bliža nego ikad. Surov i sraman napad na goloruki narod pušakama i kundacima nije način da se reši ništa sem da nas dovede do novog rata. Evropo, da li nam je još jedan rat potreban ili je rat na ovom mestu jedino moguće rešenje?
Neće proći bez rata
Miladin Popović, Minden, Nemačka
- Scenario nedavnih događaja na Kosovu napravili su NATO i Amerika s namerom da ispitaju puls Srbije i Rusije, a može se posmatrati samo kao deo opšte kampanje koju Zapad vodi protiv Rusije. U prilog tome govori i ponašanje snaga Euleksa, koje su bile prisutne upadu kosovskih specijalaca u zgradu u kojoj je uhapšen Marko Đurić. Varvarsko ponašanje kosovskih specijalaca je pravno nedopustivo, a te tzv. međunarodne snage uopšte nisu reagovale. Đurića su kasnije vodili kroz Prištinu kao najgoreg kriminalca. Aleksandar Vučić je postupio mudro. Rekao je da srpski narod na Kosovu niko neće ponižavati, ali je ostavio i odškrinuta vrata za mirno rešenje konflikta. Možemo da pričamo o Kosovu i Albncima do sutra, ali je gotovo sasvim sigurno da se taj sukob neće moći da reši bez rata. Naprosto zato što Albanci ono što se postigne diplomatskim putem neće da izvrše Uveren sam da će izbiti rat, ako Albanci ne prestanu da Srbe maltretiraju i prisiljavaju ih na iseljavanje. Putin je obećao da će pomoći rešavanju krize oko Kosova, a Zapadu je poručio da je spreman na sve solucije pa i one najgore, a tu je mislio i na ratnu opciju. Albanski predsednik je na jednom skupu otvoreno izjavio da oni hoće da naprave veliku Albaniju. Lavrov mu je na to odgovorio: "Pravite vi veliku Albaniju, ali pazite može da se dogodi da Albanije i nema."
Robert (Rodoljub) Ilić, Frankfurt, Nemačka
- Ne sme samo da se kaže da su oni grešni. Moramo da pogledamo obe strane. Ono što se desilo sa Markom Đurićem, mislim da smo mi isprovocirali. Najavili su da biti problema ako on dođe. Mi smo prešli preko "zelene" granice, ušli na Kosovo i isprovocirali. S druge strane nam je organizacija katastrofalna. Meni to lično više liči na provokaciju. Mi smo previše naivni. Nije nam prvi put da nam se tako nešto dešava. Naivno ulazimo u takve stvari i uvek padnemo. Ni od koga nemamo podršku. Od Putina ne treba da se očekuje ništa. Putin gleda samo svoj finansijski interes i pomaže samo u takvim situacijama, a mi ćemo na kraju opet ostati sami.
Katarina Kostić, Toronto, Kanada
- To je samo vrhunac dugogodišnjeg poniženja kome su izloženi država Srbija i njen narod prethodnih nekoliko decenija. Ubistva i proterivanje srpskih predstavnika na Kosovu i Metohiji su izraz osiljenosti Albanaca i podrške koju im daju EU i SAD u njihovom agresivnom i sve užurbanijem zahtevu i pritisku na srpsku vlast da prizna nezavisnost Kosova.
Najava srpske vlasti da sa Kosovom potpisuje obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa i pod određenim uslovima omogućava njegov prijem u UN je smrtonosni čin za opstanak srpske države. Po svaku cenu treba sprečiti okončavanje procesa rasparčavanja Srbije kome smo sami doprineli odobravanjem Euleksu da pregovore o Kosovu i Metohiji prebaci sa UN na EU i Brisel.
Mihajlo Pavlović, Beč, Austrija
- Smatram da se radilo o provokaciji Prištine. Verujem da je to bio pokušaj da se silom zauzme sever Kosova. Da su Srbi reagovali silom na silu kosovskih specijalaca, sigurno bi došlo do okršaja koji bi se završio krvavo i poslužio Albancima kao povod za slanje svojih snaga na sever Kosova. Tada bi sigurno zauzeli sever i to bi podržala međunarodna zajednica i ujedno sprečila Srbiju da interveniše, a to bi značilo kraj priči da je Kosovo deo Srbije.
Žana Antonijević, Bondi, Francuska
Za dve godine biće pola veka koliko Žana Antonijević (62) korača francuskim tlom, od rodnog Beograda dogurala do francuske penzije, sada živi opuštenije o čemu svedoči njeno uvek nasmejano lice. Ali, čim se Kosovo spomene, izusti:
"Teško mi je" i iskaže brižnost prema našim Kosovarima.
- Ne odobravam ništa što se tamo dešava, niti je ljudski živeti u enklavama, niti mogu da shvatim stalna podmetanja, krađe, tuče, hapšenje i ubistva umesto da se sve rešava miroljubivo. Uostalom, put razgovora i pregovora važi za sve zemlje sveta. Kosovo je naše nasleđe, tu je nikla naša istorija, oduvek je bilo izvor naše energije, deo je Srbije, srpskog naroda, u duši nam je. Nisam za to da se Kosovo napusti, niti da se naš narod istera sa tog tla, ne prihvatam da nam brišu istoriju, ruše crkve i manastire, ali se pitam da li nam treba novi rat, da li naša deca i buduća deca treba opet da ginu? Ja bih po svakoj ceni sačuvala njihove živote. Mi Albance, onako brojčane, više ne možemo oterati sa tog tla, a izgleda, uz pomoć svetskih sila, oni nas mogu. Boli me ta nemoć, pogotovo što ne vidim rešenje koje bi ublažilo tu bol.
