Dijaspora kao sumnjivo lice

Ime Predrag Gaga Antonijević prvo asocira na hit seriju "Ubice moga oca", koja je za kratko vreme stekla veliku popularnost. Jedan od najzačajnijih Srba u Holivudu snima kod Bele Crkve film "Zaspanka za vojnike" o golgoti i epopeji u Prvom svetskom ratu. Reditelj ističe da je oduvek imao potrebu da snima film na temu iz Prvog svetskog rata.

V. Sekulić

Predrag Gaga Antonijević

- Scenario sam napisao sa koleginicom Natašom Drakulić još pre pet godina i tada nismo ni sanjali da će se otvoriti mogućnost da se taj film jednog dana i finansira. Mi smo to više radili zbog sebe. Međutim, nekoliko godina nakon što smo ga napisali, pojavio se konkurs u Ministarstvu za kulturu na temu Prvog svetskog rata, gde smo konkurisali. Komisija je odabrala naš projekat i preko Filmskog centra Srbije Ministarstvo nam je dalo 400.000 evra. Međutim, naš budžet je dva miliona evra, tako da smo pomoć morali da tražimo od prijatelja. Nažalost, Ministarstvo vojske uopšte nije htelo da nam pomogne. U martu smo im poslali dopis u kojem nismo tražili pare, nego jednu četu vojnika da dve nedelje budu na snimanju. Međutim, bili su potpuno nezainteresovani za celu priču. Tražili smo i od policije da nam na dva dana daju odred konjice da snimimo juriš, ali i odatle ništa, apsolutna tišina... I nacionalna televizija se potpuno oglušila na naše pismo, nikada nisu odgovorili na njega. Na kraju smo sami krenuli u sve to, jer mi to shvatamo kao film koji se radi više zbog toga da mlade generacije vide tu veličinu, herojstvo i junaštvo predaka. Film je jedna vrsta patriotske čitanke, u njemu nema nijedne psovke zato što smo želeli da ga gledaju i mladi. Mislio sam da bi ovaj film trebalo da uzme Ministarstvo prosvete, jer sam ga namerno pravio da bude prilagodljiv za decu i da mogu da ga gledaju i u osnovnoj školi i gimnaziji. U svakom slučaju mi ga snimamo, snimićemo ga uz božju pomoć i onda ćemo imati bioskopski život i u nekom trenutku biće prikazan i na nekoj od televizija - kaže Predrag Gaga Antonijević.

Šta mislite, zašto je država nezainteresovana za film?
- Zato što ovde preovladava arogancija. Vlast smatra da je to njihov ministar, da su Ministarstvo i Vojska njegovi. Sama ideja da se ne da šansa vojnicima Srbije da učestvuju u filmu u ulozi srpske vojske je besmislena. Da je neka normalna situacija, čim smo poslali zahtev oni bi odredili grupu vojnika sa svojim komandirom, pustili bi brkove i spremili se da igraju. Nisam tražio da tu sede tri meseca, već dva puta po pet dana. Ali, eto, to se nije desilo zbog neke vrste arogancije i nezainteresovanosti. Doduše, ni ja nisam blizak vlasti, pa možda i to igra neku ulogu. Jedan gospodin iz vlasti mi je poručio da ne može sa mnom da razgovara zato što sam podržao predsedničkog kandidata Vuka Jeremića. Ja se politikom ne bavim, niti ću se baviti, samo sam iskoristio svoje demokratsko pravo da podržim svog prijatelja koga znam iz Amerike zato što mislim da je on za ovu funkciju. Ali to očigledno nije dobro odzvonilo.

Kako vidite današnji patriotizam u Srbiji?
- Ovaj film je baš o patriotizmu. Ta je reč nekako postala profanisana, a verujem da je vreme za novi talas novog da kažem čitanja tog patriotizma kod mladih ljudi. Mislim da će se mnogi iznenaditi kako će ovaj film biti primljen kod mladih ljudi, jer ja patriotizam definišem kroz Marka Miljanova, znači čojstvo i junaštvo. Znamo razliku, šta je jedno šta je drugo. Za mene je to patriotizam, junaštvo je da svoje braniš, uzdižeš, da svoje veličaš, a čojstvo je da drugog time ne povrediš i ne poniziš. Za mene je to patriotizam. Takvi su naši junaci.

Kakav je odnos države prema dijaspori budući da živite u Americi?
- Država je uvek tretirala dijasporu kao neko sumnjivo lice. Svi režimi, počevši od Broza, zazirali su, plašili se i gledali da od rasejanja uzmu pare, ali da ih ne uključuju u dešavanja u matici. Tito je mislio da su tamo četnici, Sloba da su demokrate. Posle Miloševića dođoše demokrate koje su rekle da su u dijaspori srpski nacionalisti, sada dođoše ovi pseudonacionalisti koji kažu da su u dijaspori pravi nacionalisti. Uvek si nekako pod sumnjom. I to je samo bila jednosmerna ulica. Jednostavno, država se stalno trudila da onemogući glas i glasanje u dijaspori. U celoj Americi na poslednjim izborima glasalo je oko 1.000 ljudi, a to je zato što se sistem namerno pravi tako da ne mogu da glasaju. Na glasačka mesta ljudi su morali da idu avionom. Dođeš tamo, a onda ti kažu da nisi na spisku. Ljudi ne mogu da daju svoj glas. Pa, i ja sam državljanin ove zemlje. Znači hoćete samo pare, a nećete da se čuje moj glas. Mislim da bi država morala da povede računa jer pametni ljudi državu prave sa dijasporom.