Srbija - Zemlja jeftinih ili stručnih radnika
Obrazovanje u Srbiji i kaskanje sa reformama u skladu sa tehnološkim razvojem, što je prioritet u razvijenim zemljama sveta, već decenijama je jedan od glavnih problema ne samo prosvete, već i pripreme budućih zaposlenih i celog društva za izazove sa kojima će se sledećih decenija suočavati.
Zakon o dualnom obrazovanju, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, kako smatraju u Ministarstvu prosvete, pomoći će da se prevaziđe problem obrazovanja, prakse i brzog uključivanja u proizvodne delatnosti. Ono što je svima jasno, jeste da je obrazovanje dugoročno jedan od najvećih problema Srbije.
Naime, Srbija se na listi od 137 zemalja po kapacitetu da zadrži kvalitetne kadrove nalazi na 134. mestu, ali i na nezavidnom 132. mestu da privuče talente, izjavila je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Biljana Jovanović Gavrilović na konferenciji o obrazovnim promenama u Srbiji.
Sa druge strane, ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da će sistem dualnog obrazovanja omogućiti mladima da steknu kompetencije i uključe se u tržište rada.
- Nezaposlenost mladih u Srbiji je jedna od najvećih u Evropi, a novi zakon će omogućiti da dobiju posao tokom školovanja i da se odmah uključe u proces rada - naveo je Šarčević.
Sa time se ne slaže opozicija u Narodnoj skupštini, koja kritikuje Zakon o dualnom obrazovanju, navodeći da se tako stvara jeftina radna snaga za strane kompanije. Šta je u stvari dualno obrazovanje? Kako objašnjava ministar Šarčević, to je prilagođavanje sistema obrazovanja potrebama na tržištu rada.
Nema jeftinog znanja
Rezultati analize koju su uradili Nemanja Vuksanović i Dragan Aleksić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sugerišu da, što je u određenoj zemlji veća prosečna godišnja zarada nastavnika u osnovnom obrazovanju, to učenici ostvaruju bolje rezultate na PISA testiranju u sva tri posmatrana domena pismenosti, matematičke, čitalačke i naučne pismenosti.
Štaviše, analiza pokazuje da je uticaj zarade nastavnika na obrazovna postignuća učenika veći od uticaja bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika i ukupnih izdvajanja za obrazovanje po učeniku, što ukazuje na posebnu važnost zarade nastavnog osoblja kao faktora unapređivanja kvaliteta obrazovanja u određenoj zemlji.
- Uključivanje poslodavaca u dualno obrazovanje ima za cilj da ispunimo realnu potrebu privrede. Taj novi vid obrazovanja se za sada primenjuje u 21 stručnoj školi i 60 kompanija. Dualno obrazovanje će se odvijati u dva ciklusa, teorijska nastava i praktična nastava u kompanijama - objasnio je Šarčević.
U Srbiji se već svaki 55. đak školuje po dualnom sistemu, odnosno po potrebama u privredi i u ovom sistemu je preko 4.500 učenika. Postoji 19 potpuno dualnih obrazovnih profila, većina četvorogodišnjih, a najviše ih je u Vazduhoplovnoj akademiji. U 127 srednjih škola već postoji dualno obrazovanje. To su proizvodnja i prerada hrane, građevinarstvo, elektrotehnika, mašinstvo, trgovina, ugostiteljstvo i turizam.
Plan novog zakona je da se modernizuju i potpuno prilagode dualnom konceptu sve škole. Ideja dualnog obrazovanja je da učenici osim teorijskog znanja u školama, dobiju i praktična znanja u firmama koje se bave strukom za koju se školuju.
Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika kaže da se krenulo putem koji je pogrešan i dodaje da je Zakon o dualnom obrazovanju zakon za poslodavce i da se najviše pita Privredna komora.
- Najveći problem je što Privredna komora postaje alternativa Ministarstvu prosvete i ima neke ingerencije, sigurna sam da PKS ne zna kako se rade planovi i programi i kako se obučavaju oni koji će raditi s mladim ljudima. PKS će davati i ukidati licence instruktorima, oni nemaju kapacitet za to. Drugo pitanje je šta će ostati u školama, deca će samo 20 odsto časova biti u okviru zgrade, mi ćemo posao uzeti nekome ko zna da radi s decom i dati ga nekome ko je završio kurs od nedelju-dve. Deca će biti plaćena do 70 odsto od minimalne cene rada. Jedan poslodavac može da izabere da li će platiti minimalnu cenu ili će platiti 15.000, baš me zanima koga će izabrati - navodi Jankovićeva.