Tragedije u vojnim fabrikama u Srbiji: Ucenjeni lete u vazduh
Potresna ispovest Milovana Milovanovića, koji s pravom postavlja pitanje kako je njegov sin Milovan poginuo u fabrici namenske industrije "Milan Blagojević" u Lučanima, dirnula je javnost. Nažalost, ove godine to je šesta pogibija, a u odvojenim incidentima povređeno je oko 30 radnika.
Brojni stručnjaci iz ove oblasti nedvosmisleni su da je u 99 odsto slučajeva ljudski faktor uzrok nesreća. Preciznija statistika kaže da je za poslednjih 10 godina u fabrikama oružja po Srbiji poginulo najmanje 18, a povređeno oko 80 radnika.
Pritužbe radnika
Ovim povodom obratili smo se Ministarstvu odbrane, ali odgovor još nismo dobili. Do tada, predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić kaže za "Vesti" da je činjenica da se na kraju po pravilu ispostavi da je reč o ljudskom faktoru, ali da se niko ne udubljuje u razloge.
- Naš sindikat je do sada primio na desetine pritužbi radnika Namenske industrije. Oni se žale da u gotovo svim fabrikama radnike forsiraju da rade prekovremeno i vikendima kako bi ubrzali proces proizvodnje. Sve to dovodi do mogućnosti greške, a u fabrikama namenske to se većinom završi s tragičnim ishodom - kaže Novica Antić.
On je 18 godina radio i kao vojni forenzičar, pa je imao prilike da bude deo tima koji je obavljao uviđaje posle nesreća u Namenskoj.
Mentalitet glavni krivac
Vojni komentator Aleksandar Radić kaže da domaće fabrike namenske industrije imaju i jasne procedure i tehniku, ali da je sporan srpski mentalitet.
- Problem sa većim brojem incidenata i tragedija u srpskim fabrikama namenske u odnosu na druge zemlje nije u procedurama, ni u tehnologiji, već u mentalitetu. U Kragujevcu su stradali ljudi, a reč je o jednom od najsavremenijih pogona čiju izgradnju je finansirao i kontrolisao NATO - tvrdi Radić i dodaje da je najveći problem u "negativnoj solidarnosti".
On ukazuje i da je zakonom određeno da se na gradilištima nose kacige, ali da ih radnici uglavnom ne nose. Takođe i da se telefon ne koristi dok se vozi, ali da čak i policija progleda kroz prste kada je reč o tom prekršaju.
- To je ta negativna solidarnost. Naravno, reč je o postrojenjima koje nose opasnost. Ali, tek s promenom svesti, disciplinovanjem ljudi, striktnim poštovanjem radne discipline, procedura i strogim kaznama za nepoštovanje istih, moguće je tu opasnost svesti na realnu meru - tvrdi Radić.
U rizik zbog bede
- Naše državno rukovodstvo se hvali da ne možemo da proizvedemo municije koliko nam se traži za izvoz. Jedino što ne kažu da su zbog toga norme za svakog radnika gotovo duplo veće od propisanih. Radnici su zbog toga premoreni. Zato se često radi mimo propisanih standarda i propisa, čak i vikendima, samo da bi se što pre završio posao - kaže Novica Antić.
On priča da je bilo slučajeva da na posao budu primljeni ljudi koji tehnološki nisu obučeni za neke radne pozicije. Antić ukazuje da po zakonu svako od radnika Namenske koji se ne oseća dobro to mora da saopšti pretpostavljenom i da bude oslobođen aktivnosti za taj dan.
- Šefovima to ne odgovara jer bi u mnogo slučajeva zbog toga stala proizvodnja, pa na svaki način forsiraju zaposlene da rade, čak i ucenama otkazom. Imali smo primere da su ljudi otpušteni jer to nisu želeli da rade mimo procedura. Ali u situaciji u kojoj su plate male, a svako od nas opterećen kreditima i minusima na računu, retki su oni koji će rizikovati gubitak posla - navodi Antić.
Dobar kadar pobegao u pečalbu
Jedan od najvećih stručnjaka srpske namenske industrije i bivši direktor Slobode iz Čačka, Radomir Ljujić, upozorava da ozbiljan problem predstavlja i odliv kvalitetnog kadra.
- Ljudi koji znaju posao i koji su na ceni obično uzmu otpremninu i odu tamo gde su bolje plaćeni. Nažalost, ostaju oni s manje znanja, a neretko se zbog manjka ljudi uzimaju i radnici na određeno vreme. Ukoliko nisu iz struke, ukoliko nisu ispoštovani kriterijumi, već su primani po drugom principu, tada već imamo problem u najavi - ističe Ljujić.
On takođe tvrdi da je po pravilu ljudski faktor osnovni uzrok tragedije, a da se opasnost može svesti na minimum strogim poštovanjem propisa i izborom kadra.
- Za 16 godina koliko sam rukovodio Slobodom nije bilo nijednog incidenta, a posebno ne sa smrtnim ishodom. Međutim, kod mene je mogao da se zaposli samo radnik s odgovarajućom školom, pošto je reč o veoma delikatnom poslu - kaže Ljujić.
Obuka i disciplina
Prema Ljujićevim rečima, mogućnost incidenta u fabrikama namenske industrije je sastavni deo posla.
- Kada ipak dođe do tragedije postavlja se pitanje da li su primenjivane sve mere i da li je radna snaga bila obučena, a disciplina na potrebnom nivou. Sve su to detalji koji odlučuju, ali uprkos svemu uvek može da dođe do nesreće. Dok sam bio direktor svakog ponedeljka, prvog radnog sata, bio je obavezan sastanak sa svim radnicima gde im je ponavljano da poštuju procedure jer rade u opasnim pogonima. Ne znam da li se u Slobodi još održavaju ti sastanci - priča Ljujić.
