Živa buktinja zbog otkaza
Pekar iz Čačka Radiša K. (20) polio se benzinom i zapalio, a na samoubistvo se odlučio iz očaja kad je dobio otkaz.
Radiša je došao u krug jednog čačanskog privatnog pekarskog preduzeća, popio manju količinu benzina, a ostatkom se polio. U kobnom naumu nije uspela da ga spreči patrola policije, ni njegovi roditelji koji su ga s bivšim kolegama molili da se ne ubije. Mladić se u trenutku pretvorio u buktinju i radnici i policajci su gasili plamen protivpožrnim aparatima.
Požrtvovani policajac Boris B. tom prilikom je zadobio opekotine po licu i rukama. Nažalost, sve je bilo uzalud. Radiša je zadobio izuzetno teške povrede i hitno je prevezen u čačansku bolnicu, a potom u beogradski Klinički centar, gde je umro.
Opasan bes
- Kad iza otkaza usledi bes, neki su skloni da presude kolegama, pa sebi. Davanje otkaza je uvek delikatno. Onaj koji daje otkaz ne sme to da uradi grubo i bez saosećanja, već ljudski. Ipak, ima primera da poslodavci otpuštaju SMS porukom ili mejlom. Moj savet je da pretpostavljeni pazi da radnik ne shvati da je odbačen otkazom. Ako primeti da je zaposleni problematičan, treba mu izreći jednu ili više opomena pre otkaza i pripremiti ga šta sledi ako nastavi po starom - kaže Zoran Milivojević.
Poslednja poruka
Stručnjaci kažu da je gubitak posla najstresniji događaj posle smrti, koji može uzdrmati psihu čak i vrlo stabilnih ljudi. Prema rečima psihoterapeuta dr Zorana Milivojevića, samospaljivanje uvek nosi neku političku ili poruku javnosti.
- To je gotovo uvek reakcija na doživljenu veliku nepravdu. Ogroman protest protiv te, kako je oni tumače, totalne nepravde - kaže Milivojević za "Vesti".
On kao primer navodi Jana Palaha, Čeha koji se spalio zbog sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968. godine, ali i samoubistva grčkih penzionera zbog ekonomske krize i smanjenih penzija. Pri tom, jedan od njih se ubio ispred zgrade parlamenta u Atini.
Mladi sve ugroženiji
U Srbiji se godišnje ubije oko 1.300 ljudi. U Vojvodini se, u proseku, na svakih 17 sati dogodi samoubistvo, a na području cele Srbije stopa je nešto niža, ali iznad evropskog proseka. Stručnjaci kažu da ovi podaci kazuju da je mentalno zdravlje stanovništva u državi loše, a posebno zabrinjava podatak da je suicid sve izraženiji među mladima. Novčani problemi i otkaz su sve češće jedan od razloga za samoubistvo.
Protest, pa beznađe
Milivojević pojašnjava da dosta ljudi posle otkaza zapada u takvo stanje da im više nije do života.
- Oni kažu sebi, neću više da živim, ali ću se ubiti tako da svi vide da je loš sistem u državi i da je loš čovek taj koji me je otpustio - objašnjava Milivojević.
Prema njegovim rečima, ljudi koji se odluče na samoubistvo zbog gubitka posla otkaz shvataju kao poruku da nisu dobri i vredni.
- Oni to doživljavaju kao odbačenost, naročito ukoliko neke njihove kolege ne dobiju otkaz. Tada su prvo skloni protestu, besu i ljutnji jer smatraju da su na poslu ostali gori od njih. Ali, posao se teško nalazi, pa kad neko vreme prođe zapadaju u beznađe i depresiju i odlučuju se na samoubistvo - pojasnio je poznati psihoterapeut.
Ubio se čitav grad
Statistika potvrđuje da nije zanemarljiv broj onih koji otkaz ne mogu da podnesu, već se odlučuju na samoubistvo. Nedavno se obesio na radnom mestu mesar u Beogradu, a iz straha od otkaza policajac Nedeljko Kukolj (45) iz Nove Varoši pucao je sebi u glavu. Nešto pre njega, zbog problema na poslu, samoubistvo je počinila Anica Mitić (32), inspektorka policije u Nišu.
Nemaština je prošle godine odvela u smrt radnika Dragana Mladenovića, iz Velike Plane, koji se obesio na radnom mestu jer nije mogao da izdržava sina i majku.
Pokazalo se da regioni s najvećim rastom nezaposlenosti imaju najveći porast stope samoubistava. Podaci govore i da je za poslednjih 60 godina zbog samoubistava u Srbiji nestao grad veličine Obrenovca. Muškarci su ugroženiji jer nerado traže pomoć i koriste fatalne metode, kao kad se teše alkoholom.
Nezaposlenost je povezana s petinom slučajeva samoubistava u svetu, sugeriše istraživanje švajcarskih naučnika. Stručni časopis "The Lancet Psychiatry" objavio je te podatke na osnovu rezultata prikupljenih u 63 zemlje, u kojima je u proseku nezaposlenost bila povezana sa 20 do 30 odsto većim rizikom za suicid.
