Prof. dr Nadežda Basara ekskluzivno za "Vesti": I za rak ima leka!
Lečenje matičnim ćelijama, kao jedan od najuspešnijih oblika terapije najtežih bolesti, sve je prisutnije u svetu. Nažalost, kako su ove terapije i dalje veoma skupe, to često koriste i razni mešetari koji pod plaštom humanitarne organizacije ili na drugi način, od obolelih uzimaju mnogo više novca nego što je to potrebno.
U ekskluzivnom intervjuu za "Vesti", bez dileme jedan od najvećih svetskih stručnjaka transplantacije matičnih ćelija, prof. dr Nadežda Basara, direktor interne medicine u jednoj od najpoznatijih nemačkih klinika, bolnici "Malteser St. Franziskus" u Flenzburgu, objašnjava koje sve bolesti i na koji način se leče matičnim ćelijama, ali i kako se zaštititi od mogućih prevara.
Proveriti cene
U očaju zbog spoznaje da su oboleli od najtežih bolesti ljudi postaju lakoverni. Na šta bi trebalo da obrate pažnju da ne bi bili prevareni? Kako da provere koliko takvo lečenje košta u inostranstvu?
- U Nemačkoj postoji sistem za obračunavanje bolničkih usluga i zove se "Diagnosis related groups" (DRG), koji se svake godine menja i po kome je napravljen cenovnik usluga. Većina bolnica i univerzitetskih centara obračunava za pacijente koji nisu osigurani u Nemačkoj dva-tri puta veće cene. Na primer, ako neka usluga po DRG košta 20.000 evra, predračun je između 40.000 i 60.000 evra. Najbolje je da pacijent koji želi da se leči u inostranstvu uzme ponudu za lečenje iz tri bolnice. Za prikupljanje pomoći u svrhu lečenja pacijenti bi trebalo da imaju predračun na memorandumu kao i zakazan termin prijema koji izdaje klinika za koju su se odlučili. Mediji i fondacije u Srbiji, ali i u drugim balkanskim zemljama, prihvataju neproverene iznose sume, koje im kažu pacijenti ili njihova najbliža rodbina.
Kako ostati zdrav
Koja je vaša poruka obolelima, ali i zdravima da bi sačuvali zdravlje?
- Poruka zdravima: družite se sa porodicom i prijateljima koje volite. Socijalno se angažujte, radite posao koji vas ispunjava, budite optimisti, nasmejani i vodite zdrav način života, koji podrazumeva mediteransku ishranu s mnogo povrća i voća i tri puta nedeljno jedite ribu. Crveno meso samo jednom mesečno. Takođe je neophodno i rekreativno bavljenje sportom koji treba da bude usklađen sa godinama. Moj suprug Branislav i ja kada je lepo vreme, najmanje tri-četiri puta nedeljno vozimo bicikl. Kada je loše vreme idemo na fitnes na Fakultet fizičkog obrazovanja u Flenzburgu gde, po uputstvima trenera, radimo vežbe prilagođene našim godinama. Poruku obolelima ne bih da dajem preko štampe, jer to zavisi od raznih faktora, recimo od koje bolesti boluju, u kom stadijumu je bolest, kao i od starosti pacijenta..
Da li humanitarne fondacije i mediji možda treba da se obrate direktno bolnici ili lekaru od koga je pacijent dobio informaciju o lečenju?
- U slučaju da nema profakture i zakazanog termina prijema, trebalo bi obavezno da pozovu i provere. Dešava se da profaktura odstupa od orijentacione sume date mejlom ili telefonom. Finansijska služba šalje profakturu na bazi trenutnih cena terapija i usluga, a lekar koji će lečiti bolesnika daje orijentacionu sumu, i to na bazi dotadašnjeg iskustva. Nedavno sam imala slučaj jedne pacijentkinje iz južne Srbije. Bez profakture i termina prijema unapred je počela da sakuplja pomoć, i to na osnovu moje orijentacione procene cene koštanja lečenja. Kada je upozorena da ne sme da pominje moje ime u medijima, jer još nije dobila ni profakturu, a ni termin prijema, uzela je drugu profakturu u bolnici iz Engleske na kojoj je cena transplantacije bila duplo viša nego u bolnici "Malteser St. Franziskus" u kojoj radim. Sada se za tu pacijentkinju ponovo sakuplja još toliko novca, to je nenormalna svota za tu vrstu zahvata. Reč je o stotinama hiljada evra, to je ogroman novac, a nema nikakve kontrole prijema i toka novca. Istovremeno, ni fondacija koja se uključila u sakupljanje novca, a ni mediji koji su akciju podržali nisu me pozvali da provere o čemu je zapravo reč.
Pomoć sunarodnicima
Gde je, po Vašem mišljenju, najveći stepen uspešnosti izlečenja i najprihvatljivija cena, kada je reč o najtežim i specifičnim bolestima?
- Nemačka je u samom svetskom vrhu! Svaki novi lek, novi protokol, nova metoda koja se pokaže uspešna i objavi u stručnoj literaturi, odmah može i da se primeni, bez obzira na to koliko košta. Nemački doktori su izuzetno stručni, a kroz redovna usavršavanja prate sve svetske trendove savremene medicine. Nema tog zahvata u medicini koji mi u Nemačkoj ne primenjujemo. To važi naravno i za moj tim. Ubrajamo se među najuspešnije u Nemačkoj u oblasti hematologije i onkologije. Ujedno smo i najjeftiniji, ne samo u Nemačkoj već i u Evropi. Naime, ono što se naplaćuje nemačkim osiguranicima to je i cena za srpske pacijente, tj. ne naplaćujemo duplo ili trostruko više, s tim što sam se ja još odrekla i šefovskog dodatka koji, kao što znate, nije nimalo mali. Povoljnost je i što se sporazumevam s pacijentima na maternjem jeziku, a od ove godine imam i psihoonkologa, čiji je maternji jezik takođe srpski, što je u procesu izlečenja izuzetno važno!
Izbegavajte stres
- Stresne situacije izazivaju oboljenja uključujući i maligne bolesti, koje se najčešće javljuju s godinama, odnosno, starenjem, što je naučno dokazano. Na temu efekta stresa i starenja, američka naučnica Elizabet Blekburn je na bazi petnaestogodišnjeg istraživanja dobila Nobelovu nagradu. Psiholog Elisa Epel je takođe bila u tom istraživačkom timu i pokazala, a i objasnila, kako stres preko skraćivanja telomera, koji se nalaze na krajevima hromozoma, dovode do bolesti. U knjizi ove naučnice "The Telomere Effect" jednostavnim jezikom običnim ljudima se otkriva tajna kako dugo da žive, a ostanu u fit formi, čak i u starosti - ističe naša sagovornica.
Koliki je procenat izlečenih pacijenata od malignih bolesti u bolnici koju vodite?
- U Nemačkoj su hematologija i onkologija subspecijalizacija interne medicine. Procenat izlečenja malignih hemato-onkoloških bolesti je veoma visok i kreće se oko 90 odsto. To su podaci do kojih se došlo nakon opservacije pacijenata koja traje dve godine, a počinje od dijagnoze i početka terapije.
Koje bolesti se mogu izlečiti transplantacijom matičnih ćelija?
- Uz pomoć transplantacije sa matičnim ćelijama iz kostne srži ili periferne krvi srodnog ili nesrodnog donora, mogu da se izleče bolesti kao što su leukemije i limfomi, mijelodisplastični sindromi, mijeloproliferativne bolesti, multipli mijelom, ali i nemaligne bolesti kao što su aplastična anemija i talasemija. Reč je o velikom spektru bolesti zato što su u navedenim bolestima pronađenim pomoću molekularne dijagnostike i podgrupe koje se leče različitim metodama.
"Čovek iz senke"
Razgovoru s profesorkom Basarom je prisustvovao i njen suprug, Branislav Basara, važan "čovek iz senke", modernim rečnikom, "PR", ne samo profesorke Basare, već i bolnice "Malteser St. Franziskus Flensburg" za Balkan, pa smo ga pitali, kako je pored redovnog posla prihvatio i ovo zaduženje.
- Po zanimanju sam mašinski i farma inženjer i u Nemačkoj sam se usavršio za eksperta za GMP ("clean-rooms") i osiguranje kvaliteta proizvodnje transplantata matičnih ćelija u njima, kao i za eksperta za uslove i idejno projektovanje BMT-klinika i OP-sala. Januara 2011. godine medicinski direktor i moja supruga su me zamolili da stanem na put improvizacijama i iskrivljenim slikama u pojedinim medijima oko zdravstvenog stanja vlasnika Pink, Željka Mitrovića, načina lečenja koje je primenila moja supruga kao i njoj samoj, i o samoj bolnici "Malteser St. Franziskus". Imao sam odranije iskustva sa medijima jer su i ti poslovi bili deo poslova komercijalnog direktora u bivšoj Jugoslaviji i ovaj dodatni posao sam rado prihvatio. Već za par dana, i sledećih meseci je, kroz vodeće dnevne i ilustrovane listove, a i na TV Pink, data prava slika o liku i delu moje supruge, kao i o lečenju vlasnika Pinka u bolnici Malteških vitezova u Flenzburgu - ističe Branislav Basara.
Nove metode
Kakve terapije matičnim ćelijama se primenjuju u bolnici u kojoj radite?
- Sve vrste terapija. Primenjuje se terapija autolognim matičnim ćelijama koje se dobijaju od samog bolesnika, alogenim matičnim ćelijama od srodnog donatora (brat, sestra) ili nesrodnog donatora, koji se u Nemačkoj u rekordnom roku od četiri do šest nedelja nalazi u svetskoj banci podataka, u kojoj je registrovano 30 miliona donora iz celog sveta. Samo u Nemačkoj je registrovano više od sedam miliona dobrovoljnih donora.
Na koje terapije ste posebno ponosni?
- Posebno sam ponosna na haploidentičnu transplantaciju, koja se radi kada se ne nađe donor i kod koje deca ili roditelji pacijenta doniraju matične ćelije. Ova vrsta transplantacije se i dalje smatra najrizičnijom, međutim, nove metode su omogućile da se uspešno primenjuje.
Kako se zna da su matične ćelije donora odgovarajuće za nekog pacijenta, odnosno koji su preduslovi da bi neko bio izlečen?
- Najvažniji deo transplantacije sa matičnim ćelijama je upravo odabir najboljeg donora jer se kod gotovo svakog pacijenta nađe nekoliko njih. Donor se pre svega bira na osnovu HLA-tipa, trenutno se testira najmanje deset, a u nekim slučajevima i dvanaest antigena. Zahvaljujući preciznoj tehnologiji, postižu se najbolji rezultati u odabiru donora. Osim toga, važna je i krvna grupa, kao i preležane virusne bolesti i kod pacijenta kao i kod donora.
Podvig svetskih razmera: U novembru 2.000. transfuzija
Imate li evidenciju koliko ste pacijenata s ovih prostora izlečili transplantacijom matičnih ćelija?
- Za prvih osam godina mog rada u Nemačkoj, na klinici u Idar-Oberštajnu nemam podatke, dok se na Univerzitetskoj klinici u Lajpcigu i u mojoj sadašnjoj bolnici "Malteser St. Franziskus", od 20. januara 2012. kada je otvoren Transplantacioni centar, vodi evidencija. Mogu samo da kažem da su za visok procenat izlečenja od 87 odsto do kraja prošle godine u bolnici Malteških vitezova u Flenzbufgu najzalužniji kako novi lekovi tako i moja samostalnost u odlukama kao šefa o svemu kada su pitanju pacijenti.
Javnost ne zna da ste se u dogovoru sa upravom bolnice, u slučajevima srpskih pacijenata odrekli šefovskog dodatka koji iznosi i do 50.000 evra po bolesniku, da li je to povećalo broj pacijenata iz Srbije?
- Neznatno, ja to ne činim radi povećanja broja srpskih pacijenata, jer moram da transplantiram i nemačke pacijente koji su preko 80 odsto zastupljeni u transplantaciji matičnih ćelija, a u ukupnom broju mojih bolesnika čak sa 98 odsto. Cilj je bio da i srpskim bolesnicima omogućim transplantaciju kod mene znajući da se sami finansiraju i da moraju da prikupe novac ili čak da prodaju imovinu.
Ove godine ste proslavili dve decenije rada u Nemačkoj, a do kraja 2017. se očekuje da ćete obaviti i 2000. transplantaciju matičnih ćelija. Kako biste opisali sve te godine rada i razvoja?
- Prvu transplantaciju u Nemačkoj sam uradila januara 1997. u transplantacionom centru u Idar-Oberštajnu koji je vrlo brzo postao drugi centar po broju alogenih transplantacija u Nemačkoj. Posle njega sam pozvana za glavnog načelnika transplantacionog centra na više od 600 godina staroj Univerzitetskoj klinici u Lajpcigu, gde smo transplantirali više od 200 pacijenata godišnje. Prelaskom na šefovsko mesto Medicinske klinike i u bolnici Malteških vitezova u Flenzburgu uvela sam transplataciju posle pauze od godinu dana.
Trebalo je obezbediti sredstva za izgradnju centra sa pet transplantacionih soba i mogućnošću 60 zahvata godišnje. Centar je sagrađen za četiri meseca, akreditovan, protokoli lečenja, personal i logistika su bili obučeni i kvalifikovani, a svečano otvoren 20. januara, spletom okolnosti, na moju porodičnu slavu, Svetog Jovana, 2012. Dvehiljadita transplantacija matičnih ćelija je planirana u novembru ove godine.
