Umirem zbog Monsanta
Sud u San Francisku presudio je da Monsanto mora da plati 289 miliona dolara odštete jer nije Dvejna Džonsona (46), obolelog od karcinoma, obavestio o opasnosti svog herbicida raundapa, čime je američki baštovan pobedio agrohemijsku kompaniju u istorijskom suđenju. Nažalost, on je pravnu bitku dobio i proizveo ogroman pravosudni presedan, ali je oboleo od agresivnog oblika limfoma i lekari procenjuju da mu nije još puno ostalo na ovom svetu.
Vlasnik Monsanta, nemački koncern Bajer iz Leverkuzena, je saopštila da odbacuje odluku kalifornijskog suda i da insistiraju da je herbicid potpuno bezazlen.
Porotnici su odlučili da je Monsanto delovao "zlonamerno", te da je njegov herbicid raundap, kao i njegova profesionalna verzija Rendžer Pro, "znatno" doprineo bolesti Dvejna Džonsona koji je tužio kompaniju. Agrohemijski div smesta je najavio nameru da uloži žalbu na tu odluku.
Fokus na glifosatu
Džonson je prva osoba koja je tužila agrohemijsku korporaciju. Njegov slučaj od posebnog je značaja, jer je sudija dozvolio njegovom timu da iznese naučne činjenice. Spor se fokusirao na glifosat - najčešće korišćen herbicid. Presuda je stigla mesec dana nakon što je savezni sudija odredio da osobe koje su preživele rak ili rođaci preminule osobe, mogu slične tvrdnje izneti na nekom drugom suđenju.
Džonson je tražio više od 400 miliona dolara ocenjujući da su proizvodi Monsanta doveli do njegovog karcinoma te da je multinacionalna kompanija svesno prikrivala njihovu opasnost. Monsanto je osuđen na 250 miliona dolara odštete uz 39,2 miliona dolara kompenzacijskih kamata.- Primio sam puno podrške od početka te afere, molitvi i energije od ljudi koje čak ni ne poznajem. Drago mi je da mogu da pomognem oko problema koji je puno veći od mene. Nadam se da će ta odluka okrenuti nužnu pažnju na problem - reagovao je Džonson na konferenciji za medije.
- Porota nije u pravu - izjavio je novinarima potpredsednik Monsanta Skot Partridž pred sudom.
- Izražavamo žaljenje Džonsonu i njegovoj porodici. Današnja odluka ne menja činjenicu da 800 naučnih studija i zaključci američke Agencije za zaštitu okoline, nacionalni instituti za zdravstvo i druge regulativne instance u svetu smatraju da glifosat ne uzrokuje rak i nije uzrokovao rak Dvejna Džonsona - tvrdi kompanija.
Sledi još veći proces
Nije ovo kraj za probleme Monsanta jer ih u oktobru čeka sudski proces u Sent Luisu i to po parnici koju vodi 4.000 ljudi koji veruju da su oboleli ili im je zdravlje zbog upotrebe proizvoda hemijskog diva ugroženo. Ako bi i ovaj proces Monsanto izgubio, odšteta bi mogla da se računa u milijardama dolara, a šteta po reputaciju kompanije i njene deoničare bila bi nesaglediva.
Džonson je radio kao baštovan i domar u jednoj američkoj školi i prilikom održavanja okoline često je koristio raundap, herbicid koji sadrži glifosat.
- Napokon smo uspeli da poroti pokažemo tajne, dokumenta koja dokazuju da Monsanto već decenijama zna da Roundup može izazvati rak - izjavio je Džonsonov advokat, dodavši da je poslao poruku Monsantu da je njihova prevara za Roundup završena i da bi prvenstveno trebalo staviti sigurnosnu oznaku na proizvod nego misliti o količini profita.
Britanski "Gardijan" podseća da je Monsanto godine potrošio lobirajući i ubeđujući političare, naučnike, novinare i pre svega potrošače, uglavnom farmere, da su njihovi herbicidi savršeno bezopasni po zdravlje ljudi. Britanski list navodi i da je Monsanto naručivao i lažne naučne studije i "nezavisne" novinske studije o nepostojanju štetnosti, a istovremeno je zastrašivao sve naučnike i novinare koji su pokušavali da zaista nezavisno pokušaju da istraže problem.
Takođe, Monsanto je ignorisao i zaključke Svetske zdravstvene organizacije koja je pre nekoliko godina došla do spoznaje da herbicidi kompanije "vrlo verovatno mogu da uzrokuju kancerogena oboljenja kod ljudi".
Presuda za ceo svet
Nije ova presuda samo pobeda Džonsona. Sporni herbicid je registrovan u 130 zemalja i odobren za upotrebu na više od 100 useva, ali je 2015. godine Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala glifosat kao potencijalni izazivač kancera. U svetu se godišnje potroši 826 miliona tona ovog herbicida.
