"Vesti" u Parizu: Sada samo igra!
Nije lepo zaboraviti na školu, ali je stvarno lepo ne misliti na učenje, već se samo igrati. Zna to Ljubica Burgić, nastavnica Dopunske škole koja deluje pri parohiji Sv. Save u Parizu, ne ljuti se, a kao opravdanje ističe da su svi njeni đaci odlični, zato što se trude da govore srpski i pišu ćirilicu.
A tu radost početka školskog raspusta obelodanili su na završnoj priredbi, gde je nešto bilo kao pre, a nešto i drugačije.
- Niko nije mogao ni pomisliti da će naše učenice izaći na pozornicu u pravim baletskim haljinama. Kad su poskakutale, činilo se da će i da polete. One su za mene male balerine na velikoj sceni i mnogo sam ponosna - komentar je voljene učiteljice Ljubice.
Skromna proslava
Po lepoj tradiciji, đaci učiteljice Ljubice Burgić svake godine proslave matursku zabavu. Ovaj put su izostale tradicionalne skupe cipele, odela i kitnjaste haljine. Skromno je obeležen ispit male zrelosti, dečaci su devojkama kavaljerski poklonili po ružu, a onda su u restoranu svi zajedno proveli divno drugarsko veče.
Balerine se uživele u svoju ulogu, a oni iz publike ne mogu da se nadive njihovom lepom držanju, elegantnim pokretima, gracioznosti, ljupkosti. Prednjače Tanja i Isidora, one su zvezde, a oko njih svetlucaju Sara, Leoni, Tijana, Tara, Lor, Ema, Teodora, Nataša, naravno i njihovi partneri Marko, Aca, Saša i Toma.
Prota Nikola u prvom redu uživa kao da je pred baletom moskovskog Boljšoj teatra. Posle je deci priznao da je malo mlađi i on bi zaplesao.
Kod učiteljice Ljubice važi pravilo da nema rezervnih igrača. Svi nastupaju, svako se u nečemu istakne. A, konkurencija velika. Svi bi da u ruci drže mikrofon.
Eno, horski su bez greške otpevali "Vinsku pesmu", pa "Marširala kralja Petra garda", potom "Niška Banja"...
Ko zna da glumi? Javili se svi. Uz njih, kao planina, kao gromada, stoji beogradski glumac Mikica Petronijević. Poče on da raspršuje svoj bariton, odmah se u recitatorsko nadmetanje uključiše i deca.
- Hajde, čika Mikice, pogodi ko sam ja - izaziva mala Kamij Moris velikog glumca i brže-bolje mu dokaza da je ona poetesa Desanka Maksimović. Super je naučila ulogu.
Finiš je vreme za poklone: sveštenstvo crkve Sv. Save je najstarijim đacima podarilo knjige "Ohridski prolog" vladike Nikolaja i "Bibliju za decu", a najmlađi su kući poneli "Heroje ćirilice" kao poklon Saveza Srba Francuske.
I od tog trenutka, za sve ove male učenike, zvanično je počeo raspust. Istrčali iz školice punim sprintom, ostavivši odjek:
- Uraaa, raspust je!
Uzimaju život u svoje ruke
Na priredbi su bili i veliki đaci. Marko Isidorović i Lor Marjanović su u ovoj školi odradili osam godina!
- Baš smo srećni - priznadoše.
U toj "klasi", samo sa godinu manje školice, lepo su se provodili Stevan i Nikola Krstić i njihove sestre Ivana i Dragana Nikolić. U ovom danu se prisetiše svojih prvih nesigurnih školskih koraka i putovanja do ovog rastanka.
- Čast je imati tako dugo poverenje roditelja i đaka. Mnogo smo uložili u tu decu i mnogo je lepo što su bili uporni i što su, kako sami opisuju, došli do trenutka kada "uzimaju život u svoje ruke" - u dirljivom oproštajnom govoru rekla je nastavnica Ljubica.
