Uzalud vam novac, mi hoćemo istinu!
Od oktobra prošle godine Predlog zakona o nestalim bebama čeka da bude stavljen na glasanje u Skupštini Srbije.
- Taj zakon se bazirao na nadoknadi štete, a ne na istražnim radnjama koje bi morale da preduzmu nadležne državne institucije i konačno otkriju šta se desilo sa našom decom. Nama je bitna istina, a ne novac. Roditelji se uvlače u parnične i vanparnične postupke, a državi se olakšava postupak. Nijedan roditelj neće doći do istine, a pritom se diskriminišu, jer je svakom sudiji data prilika da prema slobodnom sudijskom uverenju odredi nadoknadu, kao da oteto dete može da ima novčanu vrednost, pa još i različitu. Pri tom, nije data mogućnost da deca koja su nezakonito usvojena imaju pravo na istragu, da saznaju svoje biološko poreklo - navodi Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja neke od razloga neprihvatljivosti zakona.
Od Strazbura do UN
Prelomni trenutak bila je presuda Evropskog suda za ljudska prava iz marta 2013, u slučaju Zorice Jovanović, koja je tužila državu jer nije poverovala da joj je dete preminulo na rođenju, već da je oteto. Sud u Strazburu je naložio da joj Srbija isplati 10.000 evra za nematerijalnu štetu, ali ono što je važnije i da pokrene mehanizme kako bi se otkrila istina o nestalim bebama. Predloženi zakon više se okrenuo nematerijalnoj šteti, nego istrazi, i to je za roditelje neprihvatljivo.
- Mi insistiramo na istrazi, a ne na novcu. Gospodo iz državnih institucija, imate presudu Strazbura koja je obavezujuća, a obratili smo se i Komitetu za ljudska prava pri UN, jer bez pritiska spolja, nažalost, u Srbiji se ništa ne može rešiti - dodaje Mirjana Novokmet.
Vladin Predlog zakona predviđa da ako se u istrazi ne utvrdi šta se dogodilo sa detetom, roditelji dobijaju nadoknadu, a Mirjana je uverena da će se tako desiti u 99 odsto slučajeva. Suština je da su roditelji nestalih beba okupljeni u različitim udruženjima izgubili poverenje u policiju i tužilaštvo i da se, kako su uvereni, medicinska dokumentacija namerno uklanja kako se ne bi otkrila istina.
I u slučaju nestalih beba postoje podele među roditeljima, od onih radikalnih koje okuplja udruženje iz Kragujeva koji insistiraju na krivičnoj odgovornosti, do onih najmalobrojnijih koji bi verovatno i pristali na novčanu nadoknadu, a bez saznanja šta se desilo sa njihovim detetom.
Beogradska grupa roditelja konsultovala se sa pravnicima i prema preporuci zaštitnika građana zauzela stav da se predloženi zakon povuče, a da se donese leks specijalis, zakon koji ne bi podrazumevao krivičnu odgovornost za učesnike u otmici beba, ali bi insistirao na obavezujućoj istrazi koja bi otkrila sudbinu novorođenčadi.
- Meni je važnije da saznam gde mi je sin koji bi sledeće godine napunio 40 godina, nego da li će lekar koji je učestvovao u njegovoj otmici biti osuđen. Za nas postoje samo dva moguća ishoda: ako je beba preminula, kako su nam saopštili nakon porođaja, da nam se da telo i izvrši DNK analiza, a ako je živo, onda takođe da se uradi DNK provera. Na državi je da to saznanje, koje će svakako biti veliki psihološki šok, saopšti detetu - dodaje Mirjana.
Ona kaže da su roditelji svesni da nakon više decenija odvojenosti oni svoju decu ne mogu vratiti nazad, ali da ta deca imaju pravo da saznaju ko su im biološki roditelji i da će im njihova vrata uvek biti otvorena.
Dešava se i sada?
Da se otmice beba po razrađenom šablonu i danas dešavaju uverava nas Biljana Todić (31) iz Šapca. Nakon normalne trudnoće i porođaja njoj je pre tri godine u šabačkom porodilištu rečeno da se njen sin nagutao plodove vode i da je zbog komplikacija poslat za Beograd.
- Kada sam došla u Tiršovu rekli su mi da mi je sin preminuo i izvadili neku stariju bebu iz džaka, tvrdeći da je to on. Nikada nisam dobila umrlicu, niti je postojao dokument o transportovanju u Tiršovu. Sve druge papire koje sam dobila bili su bez pečata, bez potpisa, a negde piše da sam se porodila 8, negde 9, a negde 10. aprila. Na prijavi rođenja su falsifikovali moj potpis, kao i mesto prebivališta, pa su umesto Mesarci napisali Mehovine - priča za "Vesti" Biljana, koja je toliko razočarana da više "ne bi rodila u životu".
"Oteli su pola mene, svuda su mi vrata zatvorena i više nemam poverenja u državu", dodaje mlada žena.