Jedna smrt za tri života
Zoran Ašanin (45) iz Omoljice preminuo je 1. januara pošto je tri dana ranije na košarkaškom meču Zvezda - CSKA pretrpeo moždani udar. I pored brze intervencije hirurga Urgentnog centra iz Beograda, ništa se nije moglo učiniti da se spase.
Ali, zahvaljujući plemenitoj odluci njegove porodice da donira organe, produžen je život trojici mladih ljudi, od kojih je jedan takođe bio na toj utakmici, kao i žena-anesteziolog koja je učestvovala u tranplantaciji.
Čudo na tribinama
Goran Ašanin (50), brat preminulog Zorana, veli za "Vesti" da je oktobra prošle godine 23-godišnji Dušan Smiljkić, takođe vatreni zvezdaš, saznao da mu jetra otkazuje i da su minimalne šanse da će preživeti bez transplantacije.
- Kasnije mi je Dušan pričao da je s ocem i sestrom otišao na tu istu košarkašku utakmicu svestan svoje sudbine. Mada nije poznavao mog brata, ispostavilo se da je s njim bio na istoj tribini. Sudbina je udesila da je na toj utakmici bila i anesteziolog Urgentnog centra, Nataša Petrović, koja je kasnije učestvovala u transplantaciji. Život je stvarno čudo, a ja sam uveren da je Zoran, na onom boljem svetu, radostan što je mogao da produži život drugima, jer je i za života nesebično svakome pomagao - priča za "Vesti" Goran Ašanin.
Bez oca Miloš, Jana i Sofija
Goran Ašanin je bio veoma vezan za mlađeg brata. S velikom ljubavlju ističe da je Zoran ceo život bio posvećen košarci, da je igrao za lokalne klubove u Pančevu, a da je u tom sportskom duhu vaspitao i troje dece. Devetogodišnji blizanci Jana i Miloš treniraju odbojku i košarku, a odbojkom se predano bavi i najstarije Zoranovo dete, 14-godišnja Sofija. Zoran i Miloš su zajedno bili na toj Zvezdinoj utakmici, jer poslednjih dve godine nisu propustili nijednu takvu feštu u Beogradu.
- U četvrtak bi trebalo da sa Milošem odem u Crvenu zvezdu, zvali su ga. Evo ga, već nekoliko dana uči engleski kako bi se zahvalio na pozivu Čarlsu Dženkinsu. Obožava ga - priča Goran.
Upravo je Goran porodici predložio da se doniraju organi. Kaže da je poslednje četiri godine sa svojom decom sam često razgovarao na temu potrebe doniranja organa kako bi se na taj način spasli drugi životi.
Reči utehe iz dijaspore
Goran Ašanin kaže da svakodnevno zovu i rodbina i prijatelji sa sve četiri strane sveta, kako bi im se našli u neopisivoj boli i podržali ih zbog više nego plemenitog gesta.
- Bukvalno me svakodnevno zove brat od tetke Dragan Rakonjac koji živi u Cirihu. Isto je i sa braćom Rakonjac koja su u Italiji. Svi bi da nam se nađu, da pomognu na svaki način. Nemam drugih reči nego svima veliko hvala - veli Goran.
Bubreg 17-godišnjaku
- Zoran je tri dana bio na aparatima. Kada smo shvatili da je tragičan kraj neizbežan, predložio sam njegovoj supruzi i našem ocu da produžimo život Zoranu kroz one koji će zahvaljujući njemu biti spaseni. Otac mi je rekao: "Sine, uradi kako misliš da je najbolje." Posle svega, posebno kada znam da su ovim činom spasena tri čoveka, nemam nimalo kajanja, znam da smo uradili jedinu ispravnu stvar - veli Goran.
Zoran će živeti kroz mene
Dušan Smiljkić se uspešno oporavlja od transplantacije jetre koja mu je podarila novi život, ali i mogućnost da ostvari san i upiše sportsku akademiju.
- Zahvalan sam celom timu lekara koji su me lečili i operisali, ali najviše Zoranu Ašaninu, jer bez njega danas ne bih bio živ. Bio sam na toj utakmici Crvene zvezde i CSKA kad je njemu pozlilo i nisam mogao ni da pretpostavim da je upravo to čovek koji će me spasti. Za mene Zoran nije umro, jer će nastaviti da živi kroz mene. Na svakoj sledećoj utakmici Crvene zvezde pevaću pesme samo za njega, jer je to klub koji smo i on i ja voleli najviše na svetu. Zoranov sam dužnik do kraja života - poručio je Smiljkić.
Kaže da je naknadno čuo detalje koji su ga dodatno uverili da je ispravno postupio.
- Na listi čekanja je bio Dušan, ali i još dvojica mladića kojima su otkazali bubrezi i kojima je transplantacija podarila novi život. Jedan, od njih je takođe iz Pančeva, ima 17 godina i na lečenju je u Tiršovoj. Dušan mi je posle operacije rekao da se promenio i postao emotivac. Pitao me je da li je i moj brat bio takav, a jeste, i odgovorio sam mu: "Pedeset odsto da poprimiš od onoga što je on imao, bićeš jako srećan čovek." Zajedno smo se isplakali - završava razgovor Goran Ašanin.
Zaplakala sam na operaciji
Anesteziolog Urgentnog centra Beograd, Nataša Petrović, član tima koji je izvršio transplantaciju jetre. Priznaje da je zaplakala kada je čula da su donor i pacijent bili na istoj košarkaškoj utakmici.
- I ja sam te večeri bila u hali da podržim Zvezdu. Čak sam videla kada je nekom čoveku pozlilo na tribinama, ali tek kasnije sam saznala da je to bio pokojni Zoran. Dušanu je jetra bila potpuno nefunkcionalna, pa je transplantacija urađena u poslednjem trenutku. Nažalost, potreba za organima u Srbiji je velika. U poslednjih tri i po godine uradili smo 19 uspešnih transplantacija, ali prema podacima Urgentnog centra transplantaciju jetre u ovom trenutku čekaju 22 pacijenta. Međutim, mislim da ih ima daleko više. U Srbiji u ovom trenutku na transplantaciju bubrega, srca, jetre, pluća i rožnjače čeka oko 2.000 ljudi - kazala je Popovićeva.
Svi građani davaoci organa
Srbija bi do kraja godine mogla da pređe na pretpostavljenu saglasnost donorstva. To znači da će država smatrati da su svi građani saglasni da im se nakon smrti uzmu organi za transplantaciju, osim ako se za života ne izjasne drugačije.
Ovome se nada dr Milenko Stojković, direktor Klinike za očne bolesti i član Komisije za transplantaciju tkiva i ćelija, koju je zajedno s Komisijom za transplantaciju organa formirala Vlada Srbije.
- Sve zemlje koje su usvojile princip pretpostavljene saglasnosti donorstva imaju dovoljno tkiva za transplantaciju, a mi imamo možda i najmanje donora u Evropi - objašnjava dr Stojković.
Prema važećem Zakonu o transplantaciji, čak i kada osoba za života ima donorsku karticu, lekari ne smeju posle smrti da uzmu organe ako članovi porodice smrti odbiju da potpišu saglasnost.
- Tako se ionako minoran broj od 130.000 ljudi s donorskom karticom na kraju svede na 30.000, a Srbija bi trebalo da ima više od dva miliona stanovnika koji su spremni da budu donori - kaže dr Stojković.
Rizik i strah
Prema rečima ombudsmana Saše Jankovića, već sad treba iznositi sve argumente za i protiv ove ideje o transplantacijama i naznačiti koji su rizici novog zakona. Pri tome, kaže Janković, mora se imati u vidu i da će mnogi građani imati strahove.
On objašnjava da bi po novom zakonu onaj ko ne želi da donira organe nakon smrti morati da ode u opštinu ili u sud i da potpiše odgovarajuću izjavu na formularu. Postojaće baza podataka u MUP-u u kojoj će uz svačije ime stajati podatak da li je odbio da bude donor. Lekari će, pre nego što uzmu organe, proveriti da li je ta osoba potpisala formular - objašnjava Stojković.
Ipak, i u tom slučaju član porodice imaće pravo da se ne saglasi i biće predviđena procedura da to bude stopirano.
