Država finansira zagađivače, za građane ne brinu
Glavni grad Srbije je, ispred Kalkute u Indiji, mongolskog Ulanbatora, i prestonice Bangladeša Dake, bio najzagađeniji grad na svetu tokom jučerašnjeg dana, prema podacima agencije za merenje zagađenja AirVisual iz Švajcarske.
Ova agencija prati podatke o zagađenosti iz sata u sat, prikazujući indekse štetnih čestica u vazduhu u svim većim gradovima sveta u svakom trenutku. Za manje gradove u Srbiji situacija je bila nešto drugačija, pa je u jednom trenutku Kragujevac bio istaknut kao primer izrazito čistog vazduha među svim većim gradovima na svetu u kojima se stanje prati.
- Rezultati merenja u manjim gradovima Srbije ipak nisu sasvim merodavni - ukazuje Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR za Danas.
- Nacionalni nivo je relativno dobro raspoređen ali u manjim gradovima su merne stanice jako zapuštene, nema ih dovoljno a vrtimo se u krug ko koga treba da natera da se to poboljša - Vlada kaže da nema ovlašćenja, lokalne samouprave kažu da nemaju novca, i zbog toga se nalazimo u bezizglednoj situaciji što se tiče kredibilnog i detaljnog sistema merenja. Kada bi se uspostavio dobar monitoring, mislim da bi situacija bila još gora, ali onda bismo na osnovu toga mogli nešto da preduzmemo - objašnjava Kalmar.
Kao glavne uzroke ovakvog stanja on navodi zagađenje iz termocentrala, od sistema grejanja koje se koristi tokom zime, ali i usled saobraćajnih izduvnih gasova.
- Teško da će u skorije vreme biti poboljšanja jer ne postoji sistem finansiranja za tako nešto, ukinut je fond za energetsku efikasnost a sa takvim zakonskim i institucionalnim rešenjima je nemoguće da se radi nešto više na ekološkim merama. Ne može se očekivati od osiromašenih građana da preduzmu te mere sami, to država mora da subvencioniše, ali umesto toga država subvencioniše proizvodnju uglja iz EPS. Mora se promeniti percepcija javnog interesa i prilagoditi proizvodnju ekološkim standardima - naglašava Kalmar.
Građani posledice ovakvog zagađenja osećaju već sada, posebno oni koji imaju hronične plućne bolesti, što je potvrdila i pulmološkinja Tatjana Radisavljević, koja dodaje da i srčani bolesnici osećaju posledice zagađenja.
- S obzirom da je aero zagađenje u zimskim uslovima povezano sa vlagom i maglom u vazduhu, to postaje dodatni problem za osobe koje imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća, bronhijalnu astmu, i druge plućne bolesti. Najveći problem je što aero zagađenje sadrži čestice koje su jako male po zapremini i najdublje prodiru u pluća i mogu i trajno da ih oštete - kaže Radosavljević.
Ona dodaje da svi pacijenti sa plućnim problemima u ovom periodu treba da izbegavaju izlazak iz kuće, koliko je to moguće, koriste terapiju ali i nano maske, što naši građani teško prihvataju.
