Milo se opet vinuo u oblake
Beloglavi sup, izuzetno retka vrsta orla lešinara, jedna od najugroženijih ptičjih vrsta na svetu, kojeg je nedavno iznemoglog i u veoma lošem stanju našao jedan šumar u šumama u Opasanici kod Veruše podno Komova, nakon uspešnog oporavka i lečenja u Centru za zaštitu i proučavanje ptica u Podgorici, ponovo je dospeo na slobodu i trebalo bi da se opet nađe u poznatom staništu supova u kanjonu Uvca iz kojeg je najverovatnije i dospeo u Crnu Goru.
Crnogorski ornitolozi, koji tvrde da prođe i po 10 godina a da se beloglavi sup ne pojavi na ovim prostorima, pošto su ga odnegovali i oporavili, ovoj moćnoj ptici su, uz stručnu pomoć kolege Tomaža Miheliča iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica iz Slovenije, na leđa ugradili specijalni satelitski odašiljač, kako bi barem neko vreme mogli da prate njeno kretanje.
Tako je sup Milo, kako su ga krstili po čoveku iz Opasanice koji ga je pronašao i neko vreme negovao, upisan u ornitološku istoriju Crne Gore kao prva ptica čije kretanje će biti praćeno u, kako je saopšteno, nekom "realnom vremenu".
Životni vek 18 godina
Naime, životni vek beloglavog supa je oko 18 godina, mada pojedine vrste ovog lešinara dožive i 50 godina. Ono što je posebno zabrinjavajuće i na šta čovek ne može da utiče, jeste ono što je takođe priroda udesila kad je u pitanju beloglavi sup - njegov reproduktivni ciklus. On samo jednom godišnje snese samo jedno jaje, a potom je potrebno još godinu dana da mladi orlić staše i osamostali se, što, naravno, u prirodi prate veliki rizici.
- Sup je pušten na slobodu i ponovo se vinuo u oblake na granici Crne Gore i Srbije, u nadi da će odatle lako i brzo stići u kanjon reke Uvac, odnosno u svoje prirodno stanište iz kojeg je, kako se pretpostavlja, i dospeo u Crnu Goru u potrazi za hranom i pošto je iz nekih razloga izgubio orjentaciju. U kanjonu Uvca su, pored ostalog, postavljena i uređena i posebna hranilišta za ove gorostasne, veličanstvene ptice - kaže Tomaž Mihelič iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica iz Slovenije.
Crnogorski ornitolozi podsećaju da u svetu postoji čak 23 vrste ove ptice, a ono što je za sve njih karakteristično jeste da nikad ne love i ne hrane se mesom živog plena već isključivo lešinama uginulih životinja. Oni se zato smatraju najvećim i najkorisnijim čistačima u prirodi, čiji je doprinos u čišćenju i razgradnji biološkog otpada, odnosno u smanjenju opasnosti od zaraza izazvanih pomorom životinja, nemerljiv.
Beloglavi sup je, ipak, jedna od najugroženijih životinjskih, odnosno ptičjih vrsta na svetu i po nekim, gotovo zastrašujućim podacima i kataklizmičnim prediđanjima, već za 10 godina njihova vrsta će biti prepolovljena. Tome će, uz sve ostalo što predstavlja "zaslugu" čoveka, doprineti i ono što je sama priroda dala ovoj ptičjoj vrsti.
Nestali iz Cijevne
Crnogorski ornitolozi kažu da se beloglavi sup poslednji put pre 20 godina gnezdio u kanjonu reke Cijevne i da je potom nestao iz neznanih razloga. Stariji ljudi, međutim, pamte da je supova ranije bilo i na Prokletijama, Komovima, masivu moračko-rovačkih planina, posebno na Maganiku i Babinu zubu, i da bi se odmah pojavljivali ako bi kakva domaća životinja uginula ili stradala od groma na tim prostorima.
Sada su, po svemu sudeći, odavde nestali iz prostog razloga što su ove planine opustele i što je nestalo hrane za ove proždrljive ptice. Uz sve to, ornitolozi veruju da je tome doprinelo i jedno veliko trovanje ovih ptica izazvano 2012. godine u Bratonožićima, kada je nastradalo više supova koji su se hranili lešinama otrovanih vukova.
