Kralj je bio osuđen na smrt
Ubistvo vladara Jugoslavije Aleksandra Prvog Karađorđevića u Marselju i dalje je misterija. Odgovor su pokušali da daju mnogi istoričari, ali niko se do sada nije detaljnije bavio neposrednim načinom izvršenja ubistva, odnosno propustima u obezbeđenju kralja Aleksandra Ujedinitelja. Milan Bogojević, bivši pripadnik Kobri, bataljona vojne policije specijalne namene, i nekadašnji telohranitelj porodice Karađorđević u Beogradu u svojoj knjizi "Atentat 1934" godine sagledao je sve aspekte ovog tragičnog događaja.
- Imamo jasniju sliku šta je to krenulo po zlu. Marselj je bio najnebezbedniji grad u koji je mogao da ode kralj. Kada sam malo bolje proučio celi događaj, na osnovu snimaka, podataka iz arhiva, knjiga, pa i novinskih članaka, na mene su najsnažniji utisak ostavili propusti u organizaciji zaštite kralja. Odlučio sam da ih sve pobrojim i zabeležim. Svoja razmišljanja podelio sam sa princom Vladimirom, unukom kralja Aleksandra. On je predložio da povodom 80-godišnjice atentata objavimo brošuru, koja je prerasla u knjigu - objašnjava Bogojević.
Pročitajte još:
* Osam decenija od atentata na kralja Aleksandra
Napominje da su jugoslovenske službe bezbednosti imale detaljne informacije o zaveri ustaškog pokreta Ante Pavelića, a sa druge strane, Francuzi su, uprkos upozorenjima, bili nemarni:
- Za visokog gosta izabrali neadekvatno vozilo. Umesto najavljenog zatvorenog automobila, vozio se u onom sa otvorenim krovom, uz objašnjenje da bi bilo dobro da okupljeni narod vidi važnog gosta. Vozač je bio francuski policajac Forsak, neiskusan za tako važan zadatak. Planirano je da sa kraljem u Francusku putuje deset grupa policajaca, što bi koštalo 40.000 dolara. Država je grcala u dugovima, a kralj je odbacio tu ideju, ukazujući na kvalitete francuske policije.
Bogojević ističe da su oko vozila bili francuski konjanici, iako su se u to vreme na takvim zadacima koristili motociklisti. Špalir policajaca duž trase kretanja bio je redak, a građani i novinari su neprekidno prelazili sa jedne na drugu stranu ulice.
- Atentator Vlado Kerin Černozemski iz ekstremističke makedonske organizacije VMRO, koja je sarađivala sa ustašama, iskočio je iz gomile kličući na francuskom: "Živeo kralj!" Kreće ka kraljevom automobilu, noseći u desnoj ruci buket cveća. Niko ga ne zaustavlja. Iznenada ubrzava, skače na papučicu kola i ispaljuje po četiri hica u kralja i četiri u pravcu generala Žorža. Ranjen je i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu. Kralj je odbio da nosi pancir. Tada je prvi put nosio admiralsku uniformu. U trenutku smrti imao je 49 kilograma i to je jedan od razloga zašto nije nosio pancir. Rekao je da ide kod svojih prijatelja Francuza.
Snimio i dokumentarac
Bez ičije finansijske pomoći Bogojević je snimio i prvi dokumentarni film na ovim prostorima koji se bavi ubistvom, uzrocima i posledicama ovog nemilog događaja.
- U filmu je govorilo oko 20 kompetentnih sagovornika iz različitih oblasti. Prinčevi Đorđe i Vladimir su takođe dali svoj doprinos. Do sada je u Evropi snimljeno nekoliko kratkih dokumentarnih filmova na ovu temu koji imaju niz slučajnih ili namernih grešaka. Moj serijal se sastoji od šest epizoda od 30 minuta.
Dragocene podatke je naš sagovornik pronašao u ispovesti Marije Kvaternik, supruge Eugena - Dide Kvaternika, koju je dala hrvatskim novinarima 1997:
- Ona je tada izjavila da se Dido hvalio da je ubistvo kralja Aleksandra njegovo životno delo. Pronašao sam činjenice da je Ante Pavelić tada bio u Marselju i da je on sve organizovao. Medicinsko obezbeđenje u pratnji ove važne povorke nije postojalo. Ministra Bartua i generala Žorža su odvezli u bolnicu, a kralja Aleksandra u prefekturu (opštinu). Toliko propusta i grešaka na jednom mestu mora da je u prvi mah zbunilo i samog atentatora Černozemskog koji je verovatno mislio da će morati da se pomuči da nađe rupu u obezbeđenju, a uočio je da je čitavo obezbeđenje jedna velika rupa. Kraljeve poslednje reči navodno su bile: "Čuvajte mi Jugoslaviju", kako je kazao ministar Bogoljub Jevtić. Francuzi su u prvom trenutku objavili da su kraljeve poslednje reči bile: "Čuvajte jugoslovensko-francusko prijateljstvo." Kad su shvatili da su preterali, isekli su rečenicu i ostavili samo: "Čuvajte mi Jugoslaviju." Da li bi jedan čovek koji se nalazi u samrtnom hropcu bio u stanju da izgovori takvu rečenicu? Drugi pak tvrde da je mogao da izgovoriti: "Čuvajte..." a da je ministar Jevtić dodao "Jugoslaviju" radi očuvanja zajednice naroda u Kraljevini.
Razgovori sa princom Vladimirom
Bogojević je kao pripadnik Kobri radio na obezbeđenju važnih ličnosti i bivšeg predsednika Srbije, tako da je zanatski, kako kaže, prošao sve o čemu je pisao.
- Stvari se odvijaju sudbinski. Dobio sam poziv od princa Aleksandra i odmah prihvatio jer je bila čast za mene da ga obezbeđujem. Moj pradeda je umro u logoru u Nemačkoj, dok su mu sina, rođenog brata mog dede, ubili partizani jer je bio inženjer i to je nekom smetalo. Bili smo u SPO dok je to imalo smisla. Danas se bavim poslovima obezbeđenja i pišem knjige. Mnogo sam pričao s unukom kralja Aleksandra, princom Vladimirom. Uveče bismo uz kafu i rakiju pričali o porodici Karađorđević i raznim temama.
