Svom narodu uvek na usluzi
Crnogorskih korena, beogradski đak i svetski stručnjak, profesorka dr Nadežda Basara je direktor Interne klinike "Maltezer St. Franziskus" u nemačkom Flenzburgu, do koje mediji teško stižu poslednjih dana jer je na neko vreme "obustavila" komunikaciju s predstavnicima sedme sile iz porodičnih razloga - zbog smrti oca.
Istovremeno, neumorno radi na klinici, lečeći pacijente od najtežih malignih bolesti, između ostalog i uz pomoć transplantacije matičnih ćelija. U beli svet doktorka Basara je otišla bez znanja nemačkog jezika, ali joj to nije smetalo da brzo savlada jezik i stekne zvanje docenta, pa profesora, ali i da ostane posvećena suprugu i deci. Jednostavno, sve stiže, a kako, to znaju samo ona i njena porodica. Jaka, sposobna i željna znanja, gonjena humanošću, za "Vesti" je otvorila dušu i otkrila neke detalje o kojima nikada nije govorila...
Upozorenje trudnicama
- Prošle godine je u Nemačkoj, vodećoj zemlji po broju i uspešnosti transplantacija u EU, objavljena statistika za transplantacije matičnih ćelija, koja kaže da od 3.100 transplantacija - nijedna nije urađena matičnim ćelijama iz pupčane vrpce. Od 1. jula 2010. upozoravam srpske trudnice da je besmisleno i skupo plaćati i davati matične ćelije iz pupčane vrpce na krio konzerviranje i čuvanje. Izgleda da će trebati vremena našem narodu da shvati i sva moja upozorenja za ulje kanabisa, kao leka za izlečenje malignih bolesti.
Njen radni dan je naporan i težak, ali se ona nikada ne žali jer se opredelila da spasava ljudske živote, čak i kada svi drugi dignu ruke od teških bolesnika. Koliko je poznatih i nepoznatih pacijenata iz sveta, a tek iz Srbije izlečila, zna samo ona.
Ulaganje znanja
Svojataju vas Nemci, Crnogorci i Srbi, a kako se vi osećate i kako objašnjavate tu vezanost sa Srbijom?
- Citiraću reči jedne izuzetne žene, upravnice MUP-a, gospođe Zorice Lončar Kasalice, upućene mom suprugu, krajem 2004. godine: "Gospodine Basara, nećemo Vama i Vašoj porodici da izdamo ispisnicu iz srpskog državljanstva jer ste Vaša supruga i Vi potrebni ovoj zemlji i Srbija vas se nikada neće odreći." To je nešto što me je dirnulo i još više me vezalo za rodnu zemlju. To mi je ulilo novu snagu da još više pomažem u lečenju ozračenog srpskog naroda. Ako se tome doda i dodela zlatne medalje za doprinos medicinskoj nauci i lečenju srpskih pacijenata, koju sam dobila pre dve godine od predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, kao i dodela gostujuće profesure na medicinskim fakultetima u Beogradu i Nišu, pa i poziv ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara da pomognem srpskom zdravstvu, onda je sasvim jasno da sam uvek uz svoj narod bila i ostala. Takođe, to je ujedno i dokaz da u Srbiji ima ljudi koji žele na pravi način da ostvare saradnju s našim uspešnim lekarima i naučnicima iz dijaspore, koji žele da svoje znanje i iskustvo prenesu na kolege u otadžbini.
Da li je ulaganje znanja i iskustva naših uglednih naučnika u inostranstvu vrednije za Srbiju od investiranja novca?
- Ne samo istaknutih lekara i naučnika, već i svih naših uspešnih ljudi iz drugih struka. Svi mi želimo da pomognemo svojoj zemlji, ali ne na način za koji unapred znamo da je osuđen na propast. Investiranje u sumnjive projekte i nesposobne ljude ne privlači nikoga. Mi treba da uložimo zarađeni novac u standard života, integraciju i status u državama u kojima živimo i radimo. Samo tako ćemo Srbiju predstaviti na najbolji način. S druge strane, niko ne može da nam zabrani da joj pomažemo u stvarima koje su vrednije od novca, a to je da prenosimo stečeno znanje i iskustva.
Savet psihologa
Privrženost Srbiji ste iskazali mnogo puta. Odrekli ste se šefovskog dodatka u korist pacijenata iz Srbije, koliko je to novca?
- U dogovoru sa upravom bolnice Malteških vitezova u Flenzburgu, ne naplaćujemo srpskim pacijentima šefovski dodatak, a on se kreće od 5.000 do 50.000 evra po bolesniku, u zavisnosti od toga o kom oboljenju je reč. Ako uzmete u obzir broj pacijenata iz Srbije koje sam lečila, to je ogromna suma novca.
Mnogo je mejlova koji Vam stižu iz Srbije u kojima oboleli mole za mišljenje i savet, da li ima i onih kojima niste odgovorili?
- Najmanje pedesetak mejlova dnevno dobijam samo iz balkanskih zemalja i dijaspore. Jednostavno, fizički nisam u mogućnosti svima da odgovorim, pa u startu eliminišem pitanja prijatelja i rodbine. Odgovaram samo pacijentima. Takođe na molbe za mišljenje bez priložene dokumentacije, kao i na pitanja vezana za druge grane medicine - ne odgovaram! Mnogo je onih kojima sam savetima pomogla. Bilo je tu i izmena dijagnoza i terapija koje sam nekima dala telefonski i mejlom i tako im spasla život.
Pacijenti iz Srbije, za razliku od drugih iz balkanske regije, sami plaćaju lečenje, kako njima pomažete?
- Baš zato što znam da troškove lečenja snose sami, pored odricanja od šefovskog dodatka, pomažem i raznim uštedama. Ne pitajte me koji su to načini uštede jer ne mogu da kažem! Važno je da pacijenti to znaju i zahvalni su za sve što činim za njih.
Zahvaljujući Vama, oni će imati psihologa na maternjem jeziku, a već je 14 srpskih lekara na specijalizaciji kod Vas. Prozivaju li vas zbog toga nemački mediji i kolege?
- Aludirate na članak u regionalnim novinama "Srpski pacijent", od pre tri godine, kada sam kritikovana da prednost dajem srpskim u odnosu na nemačke pacijente, što je nonsens! Sve je to inscenirala osoba kojoj je smetao broj i kvalitet srpskih lekara. Srpskim pacijentima, kojih je neznatan procenat u odnosu na nemačke, uskraćena je psihološka, etička i verska pomoć u lečenju, koju inače imaju svi nemački pacijenti i zato me raduje da ću imati i psihologa iz Srbije.
Stručnost pobeđuje sujetu
Ima li među Vašim bivšim kolegama ljubomore zbog postignutih uspeha u inostranstvu?
- Nisu svi ljubomorni, ali ruku na srce, većina jeste. Mada, sujeta i ljubomora nisu samo bolest srpskog, već i nemačkog društva. Naime, čim je neko ravan Nemcima u znanju i umeću, ili ih je nadmašio, postaje predmet mobinga, bez obzira na kojoj se poziciji nalazio. Međutim, na kraju, pobeđuju samo stručnost i znanje, koji zaista i jesu jedino merilo uspeha. Zato se ne treba obazirati na kuloarske priče i izmišljotine.
Specijalizanti iz otadžbine
Koliko ste zadovoljni lekarima iz otadžbine, koji su kod Vas na specijalizaciji?
- Prezadovoljna sam, ne samo ja već i cela uprava bolnice, kolege, šefovi drugih odeljenja. Oni su savesni, vredni, željni znanja i biće odlični lekari. Ove godine prvi srpski lekar završava specijalizaciju, sledeće još dva, one tamo još četiri.
Kad nam najbolji odu iz Srbije, ko će ostati nas da leči?
- Svi koji su došli kod mene su bili najbolji studenti medicine, ali i najbolji u dužini volontiranja posle studija. Doktor iz Kragujevca, koji treba sad da specijalizira, više od dve godine je volontirao na ortopediji u Kragujevcu, bez ikakvog izgleda da dobije posao, a već je tada imao porodicu, tako da je bilo kakav ostanak u Srbiji bio besmislen. Zaposlenost lekara u Srbiji se povećala poslednjih godina zahvaljujući ministru zdravlja Lončaru, a koliko čujem, radi se i na bržem dobijanju specijalizacije.
Mnoge interesuje koliko lekari čekaju na specijalizaciju kod Vas?
- Odmah je dobijaju i za šest godina je i završavaju.
Medicinska sestra s Uni-klinike u Minhenu je Vašem sadašnjem načelniku rekla da joj je drago što on prelazi kod "ikone srpske medicine", da li ste bili polaskani?
- To on svima priča kako mu je jedna naša medicinska sestra, iz Uni-klinike na oproštaju prišla i rekla: "Doktore Menzel, čuli smo da idete u Flensburg kod profesorke Basara. Da li znate, ona je kao ikona u Srbiji." Mislim da je preterala, ali u njenim rečima sam prepoznala ponos zbog uspeha jedne njene zemljakinje u Nemačkoj i naravno da mi je to prijalo kada sam čula.
Kad bih se opet rodila - bila bih lekar
Šta je uticalo na to da život posvetite spasavanju ljudskih života?
- Najvažniju ulogu je odigrala genetika jer mi je i otac bio lekar. Kao vrsni hirurg moj otac je ceo život posvetio spasavanju ljudskih života. Ipak, bilo je i nekih drugih okolnosti, koje smatram sudbinskim kao srećne zvezde, koje su me predodredile za ovaj humani posao, koji se radi samo iz ljubavi prema ljudima. Kad bih se ponovo rodila, sigurna sam da bih i tada bila lekar, naučnik, hematolog i onkolog.
U društvu sa Milevom Ajnštajn
Kako ste se osećali kada ste saznali da ste ušli u knjigu "100 izuzetnih žena Srbije 20. i 21. veka"?
- Ponosna sam na to da su autorke ove istorijske knjige i same izuzetne žene - prof. dr Neda Todorović i Radmila Stanković kao i organizator Madlena Cepter. Velika mi je čast što sam se našla u društvu naučnica kao što su Mileva Ajnštajn, Jovanka Bončić i ostale. Nemam reči kojima bih opisala osećaj ponosa i počastvovanosti.
Šta vam se najviše dopalo u knjizi?
- Podela na oblasti delovanja i stručnosti, čime su svi segmenti života i stvaranja zastupljeni. Takođe me je impresionirala i kompletnost ličnosti, recimo, u nekim slučajevima su spojeni gluma i pevanje, tako da su i te žene ušle u knjigu kao svestrane umetnice.
Je li Vas više iznenadila zlatna medalja za zasluge od predsednika Srbije ili to što ste se našli u knjizi "100 izuzetnih žena Srbije"?
- Oba događaja su me iznenadila, ali za nijansu više medalja. Za nju me je predložila grupa studenata medicine. Ti mladi ljudi su pokazali da su naši studenti informisani o događanjima u svetu medicine i da su željni novih medicinskih saznanja. Razgovor sa njihovim predstavnikom Matijom Marićem, posle dodele priznanja, vratio me je u studentske dane i podsetio na ambicije koje sam nekada i sama imala...
Sledeća godina je u znaku impresivnih jubileja vezanih za Vaš rad i život u Nemačkoj, hoćete li ih obeležiti?
- Mnogo je tih momenata, neke ću skromno obeležiti, a neke ću proslaviti, kao recimo 2.000. transplantaciju matičnih ćelija za 20 godina rada u Nemačkoj. Povodom toga ću pozvati mog prvog transplantiranog pacijenta, Nemca Berlina Luca, kome sam u vreme probnog rada, krajem 1996. godine, dijagnostikovala akutnu mijeloidnu leukemiju, a već u decembru iste godine sam mu uradila transplantaciju matičnih ćelija od nesrodnog donatora. Pozvaću takođe i mog prvog srpskog transplantiranog pacijenta, Slađana Stepanovića iz Požarevca, kome će sledeće godine biti 15 godina od kako mu je urađena transplantacija matičnih ćelija od nesrodnog donatora. Slađan je, kao i Berlin Luc, transplantiran u Idar - Oberštajnu, koji je tada bio među najbolje rangiranim transplantacionim centrima Nemačke. U januaru 2017. godine ću proslaviti i petogodišnjicu uspešnog rada "Stefan - Morsć - Stiftung" transplantacionog centra u bolnici u Flenzburgu i 200. transplantaciju u njemu.
