Mirni ljudi su tempirana bomba
Posle velikih tragedija kakva je ova poslednja u banatskom mestu Žitište, po pravilu se povede javna rasprava o tome zašto je srpsko društvo postalo tako agresivno. Zašto mirni čovek iz komšiluka krene u krvavi pir, a ako je ubica i ranije pokazivao znake agresivnosti prema porodici ili okruženju, šta su radile nadležne državne službe - Centar za socijalni rad, porodična savetovališta ili policija?
Uz konstataciju da je statistika žrtava porodičnog nasilja sve mračnija, Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, kaže da se razlikuju dva tipa nasilnika, onog koga je žena već prijavljivala nadležnim institucijama, i oni koji su prema svedočenjima okoline bili mirni i povučeni.
- Opasna su oba tipa nasilnika, ali kada se govori o tome da je nasilnik bio miran, to je nerealno. Žene treba da obrate pažnju i da sve što izlazi iz normalnih okvira prijave policiji - savetuje ona.
Upravo je tragedija u Žitištu primer takve prikrivene agresivnosti za koju su upoznati samo najbliži članovi familije, dok je ubica za komšiluk bio miran i tih, a ministar policije je istakao u prvom pojavljivanju posle tragedije da ubica nije imao ni prekršajnu prijavu.
Prijave nasilje i stradaju
- Žrtve sve više prijavljuju zločine, ali se dešava da najčešće one koje su prijavljivale budu ubijene. Nasilje se sve više prijavljuje, ali žrtve prolaze kroz niz drugih razgovora sa različitim institucijama i često se dešava da ono zbog čega su prijavile nasilje, da žive i dalje sa nasilnikom, retko su odvojene od njega i dešava se da budu ubijene - izjavila je za N1 Katarina Stevanović, novinarka "Vremena" koja se bavi ovom problematikom.
Profesorka Slavica Đukić-Dejanović, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević", upozorava da to što je neko miran za komšiju, ne znači da je isti takav i za onog s kim živi.
- Neko ima dva lica - jedno kada je sam i sa najbližima i drugo lice da bi bio prihvatljiv za kompletno socijalno okruženje.
Ona dodaje da psihijatrijska struka posebno obraća pažnju i na one koji su upadljivo tihi.
- Kada je neko preterano i upadljivo miran, skrušen, uvek samo nasmejan i tih, nikad drugačiji, za nas je to tihi alarm. Prevencija mentalnog oboljevanja lišila bi nas, ali i ceo svet, ovakvih tragedija - kaže bivša ministarka zdravlja.