Između dijalize i novog bubrega (2): Imam samo jednu želju
"Svaki put kad telefon zazvoni, pomislim da je to taj poziv. Nova šansa za život. Ako se u Srbiji usvoji novi zakon o transplantaciji organa, povećava se krug donora i šansa za život svih nas". Ovo Srbiji putem telefona poručuje Magdalena Blagojević (17) iz Barajeva, a povodom kampanje "Najvažniji poziv u životu".
Igor i otac i majka
Mnogo je vezana za starijeg brata Igora. Zamenjuje joj i oca i majku, veliki joj je oslonac, a po potrebi i medicinski tehničar. Najviše bi voleo da joj podari svoj bubreg, ali to je nemoguće jer testovi pokazuju da nije kompatibilan davalac. Mlađi brat, 15-godišnji David trudi se da je nasmeje, prati je kuda god da krene. Zahvalna je baki Kruni što neprestano brine o njoj.
Nekad je bila bezbrižna devojčica sa brojnim željama i snovima. Nažalost, rano je ostala bez oca i majke, sa bakom i dvojicom braće. Istovremeno, suočila se i s teškom bolešću bubrega.
Njena borba za zdravlje traje već punu deceniju uz pregršt komplikacija, uspona i padova.
A od pre dve godine, od kada je stavljena na listu za transplantaciju, svi snovi i nadanja se svode samo na jednu želju - da dobije novi bubreg. Dani prolaze, ali ništa se ne dešava. Njena svakodnevica nije nimalo laka.
Tri puna nedeljno vreme provodi na hemodijalizi u Univerzitetskoj klinici u Tiršovoj ulici u Beogradu.
Tokom višesatne terapije, priključena na aparat za dijalizu, pita se često kada će tome doći kraj.
Dolazi i vraća se kući sanitetskim vozilom, malaksala i nemoćna da bilo šta radi. Drugovi i drugarice su puni razumevanja i često joj izlaze u susret.
Ova hrabra i nasmejana devojka trudi se da ispuni školske obaveze, što često nije lako.
- Otkad znam za sebe, više vremena provodim u bolnici nego kod kuće. Imala sam više od 15 operacija. Svaki put pre zahvata molila sam Boga da se probudim iz anestezije i da sve bude u redu. Jednom sam ostala u bolnici pola godine. I sad kada se toga setim, nekako se presečem jer se trudim da sve što je ružno zaboravim - ispričala je Magdalena "Vestima".
Ona je svoju sudbinu podelila i sa hiljadama građana Srbije tokom kampanje Najvažniji poziv u životu.
Ovo je samo deo priče o Magdaleni, sa kojom smo razgovarali ispred Klinike u Tiršovoj. Ona, nažalost, nema srodnika koji bi mogao da joj donira bubreg. Sa žaljenjem konstatuje da je sve veći broj dece koji dolazi na dijalizu.
- U kući svi živimo za dan kada će biti pronađen odgovarajući donor, ali smo svesni da to neće ići lako, ni brzo. Promena zakona bi mnogo olakšala svima nama koji imamo ove probleme. Mnogi još ne shvataju koliko nam je teško, ne razmišljaju o nama sve dok se nekom od njih ili njihovih bližnjih nešto slično ne dogodi. Kad bi ljudi bar delimično shvatili kakva je to nevolja i kako izgleda naš život, ne bi ni trenutka razmišljali da li da budu donori i podrže novi zakon. Moji drugari, na primer, veoma dobro znaju s čime se borim, ali su još maloletni i ne mogu da potpišu donorske kartice. Verujem da bi tribine i drugi skupovi posvećeni zaveštanju organa mogli da pomere stvari nabolje. Mislim da ih treba što češće organizovati da bi problem dopro do što većeg broja ljudi - kazala je Magdalena, koja podseća da nije jedina kojoj treba bubreg.
Strpljivo čeka da dođe njeno vreme za transplantaciju s osećajem da će božja pravda i sreća ipak biti na njenoj strani i da će dočekati taj najvažniji poziv u životu.
