Uz "Vesti" od prvog broja: Lek za nostalgiju
Branislav Jovanović (64) i njegova supruga Lalica (60) i ovu Novu godinu i Božić su dočekali kao i prethodnih 37 - u svojoj kući u Kočetinu, selu koje se nalazi na 12 kilometara od Žabara. Upravo toliko je ovaj bračni par, koji poslednjih pet godina uživa u penzionerskim danima, proveo u Švajcarskoj, u Sent Galenu, ali kada je reč o Novoj godini zna se - doček je u Srbiji i uz "Vesti".
- Naše generacije, ljudi koji su među prvima krenuli trbuhom za kruhom ka Zapadnoj Evropi, navikli su da novogodišnje i božićne praznike provedu kod kuće. Nažalost, mlađi, a tu mislim i na našu decu, ali i unuke, smatraju da im je kuća u Švajcarskoj, tako da se vrlo retko odlučuju da nam se pridruže - vele Jovanovići.
Njihove dve kćerke Vesna (46) i Slavka (44) i čak sedmoro unučadi su u Švajcarskoj. Najmlađi Jovan ima 10, a najstarija Anita 27 godina.
Spisak promena
Na naše pitanje šta promeniti u Srbiji, naši sagovornici su samo duboko uzdahnuli.
- Spisak je ogroman: od plata do celog sistema. Nikada u Srbiji neće biti plate kao u Švajcarskoj, a drugo, u Srbiji nam za vađenje samo jednog dokumenta treba po nekoliko sati čekanja i maltretiranja, a u Švajcarskoj se to završi za najviše 10 minuta. Ne kritikujemo nikoga, ali to su stvari koje tište obične ljude. Ne shvataju zbog čega nastaju problemi i kod nekih običnih stvari - veli Branislav Jovanović.
- Ranije su dolazili češće, ali kako većina ukućana radi, tako je problem, posebno oko božićnih praznika, da se organizuju. Ni u Švajcarskoj više ne cvetaju ruže, da bi moglo da se toliko odsustvuje s posla, pa otuda u otadžbinu uglavnom dolaze za Uskrs i letnje ferije - kaže Branislav.
Lalica dodaje i da je drugi ogroman, ali i sasvim realan problem u tome što mlađi više društva imaju u Švajcarskoj, nego u Srbiji.
- Tamo imaju kafiće gde izlaze, društvo sa kojim se redovno viđaju, a kada dođu u Srbiju gotovo da ne poznaju nikoga. Što bismo ih onda mučili i terali da dolaze po svaku cenu - kaže iskreno ova žena.
Odlično se i dalje sećaju davne 1979. godine kada su sa jednom putnom torbom krenuli trbuhom za hlebom.
- Po profesiji sam građevinac, pa sam se time bavio ceo svoj radni vek. Otišli smo na četiri godine, da se malo snađemo, a evo, ostali smo ceo radni vek i nisam se pokajao - kaže Branislav. Njegova supruga, ipak, ne deli njegovo mišljenje.
- Odveli smo decu da svi budemo zajedno, da nam taj život bude što manje usamljen, a evo, ja bih se sada vratila, ali šta to vredi kada ni deca ni unuci ne žele. Branislav mi često kaže: "Niko ti ne brani da se vratiš u Švajcarsku", ali šta ću više tamo, dosta je bilo - priča sa setom u glasu Lalica.
Spas od nostalgije umnogome im pružaju "Vesti", sa kojima je ovaj bračni par od osnivanja.
- Navikli smo da sve informacije o događajima u Srbiji, ali i događajima među našim ljudima u dijaspori saznamo iz "Vesti". Ukoliko neki put i ne kupimo, tu je unuka koja radi u kiosku gde se prodaju i "Vesti", pa zove i pita da li da nam ostavi primerak, jer se dogodi i da se rasprodaju već ujutro. Dopada nam se koncepcija vaših novina, zato što za svakog ima sve, pa mi tu ništa ne bismo menjali - veli ovaj bračni par i ponosno pokazuju po primerak-dva "Vesti" s kojim obično putuju u otadžbinu.
Žena pčelar
Lalica Jovanović je jedina žena pčelar u Žabarima i verovatno jedna od retkih u celoj Istočnoj Srbiji.
- Ljubav prema pčelarstvu mi je preneo Branislavljev deda i, evo, to je hobi koji od mene traži i puno vremena, ali i pruža puno ljubavi - kaže ponosno Lalica i objašnjava da od 40 košnica godišnje pravi oko 200-300 kilograma meda, od čega najviše završi u Švajcarskoj.
- Verovali ili ne, ali najviše se za med interesuju i naručuju upravo Švajcarci. I oni prave med, ali ne može da se poredi sa našim livadskim - ponosno ističe Lalica Jovanović.
