Plaše nas bombama i teraju pljačkama
U podnožju Kopaonika, srećom, prošle nedelje ništa nije eksplodiralo. A moglo je da zavije srpsko selo Gojbulja u crno. Nekoliko dana nakon što je na prodavnicu u tom kosovskom mestašcu nepoznati napadač bacio granatu, kosovska policija u Vučitrnu među žrtvama traži krivca. Među šačicom mladih Srba koji su ne tako davno pretrnuli od straha, kada je na isto mesto, gde mladi često zajedno pogledaju utakmice, TV emisije i serije, nakon fudbalskog okršaja Srbija - Albanija u Beogradu, bačen Molotovljev koktel. Počinilac je naravno nepoznat.
- Narod je uznemiren, zbunjen i oseća se nekako čudno. U toj prodavnici su u vreme napada bili sve mladi, oženjeni muškarci, koji sa porodicama i žive u selu. Očigledno je reč o zastrašivanju, a sada policija pokušava da slučaj prilagodi svojim potrebama - kaže Bratislav Kostić, predsednik sela Gojbulja.
Nekada samo srpsko mesto ispod planine Bajgore, graniči se sa podujevskom opštinom, a nalazi se 15 kilometara od severnog dela Kosovske Mitrovice i isto toliko od prvih srpskih sredina južno od Ibra. U Gojbulji u 35 kuća živi oko 120 Srba, a bombaški napad je samo kap u moru problema sa kojima svakodnevno moraju da izlaze na kraj.
- Onima koji žele etnički čisto Kosovo, mi na neki način smetamo. U februaru i martu, gotovo svake noći razbijane su naše kuće, iz dvorišta kradeno sve od stoke, poljoprivredne mehanizacije, kazana za rakiju, lugova do vreća sa orasima i pasuljom. Ali, izgleda to nije dovoljno - ističe Kostić.
Meštani kažu da pre 1999. godine nisu imali takvih problema sa komšijama Albancima, i da je ovo što im se sada dešava - neshvatljivo.
Niko nije dobio posao
Meštani Gojbulje tvrde da od 1999. godine do danas niko u tom mestu nije dobio posao.
- Mitrovica misli samo o svojim ljudima, a u Vučitrnu nikome ne trebamo. Trebalo je da budemo raseljena lica da bismo imali pravo na posao, umesto da država Srbija nagradi one koje su ostali - kaže Bratislav Kostić.
- Nisu nam ukrali jedino što nisu mogli. U kući su mi ostali samo kreveti, a garažu su ispraznili. U početku sam brojala koliko su puta upadali u dvorište i kuću, ali kada sam stigla do 18, prestala sam da brojim - kaže Branislava Milovanović, 81-godišnja baka.
Sinovi koji žive u Norveškoj i u Kosovskoj Mitrovici instalirali su joj alarm u kuću.
- Ali, dok ja pozovem policiju, lopovi pobegnu. I tako svaki put - kaže baka.
Njene komšije sumnjaju da je domaćinstvo bake Branislave posebno na udaru zbog izvora mineralne vode koji se nalaze ispred i u dvorištu.
Uz sve te probleme, tek je neshvatljivo da se za Gojbulju ne interesuju ni privremeni organi ispred Republike Srbije, niti kosovske vučitrnske vlasti.
- Mi smo čardak ni na nebu ni na zemlji. Pored svega ovoga, za mlade nema posla. Druga mogućnost je da se bavimo poljoprivredom, ali je dobar deo naših imanja uzurpiran. Kod Kancelarije za Kosovo i Metohiju smo aplicirali za đubrivo i seme, koja smo dobili pre par dana, kada je već prošlo vreme setve. A dali su nam 100 kilograma đubriva i isto toliko
pšenice. Sa tim ne mogu ni kokoške da se drže - dodaje Kostić.
Meštani Gojbulje u vlasništvu imaju i više od 200 hektara šuma. Put do nje vodi kroz centar sela, kojim u suprotnom pravcu, sa uredno naslaganim deblima, i ovih dana prolaze šumokradice.
- Od toga smo se već ohladili, pa više nikome ni ne prijavljujemo one što kroz selo prolaze sa šumom, našim drvima. Ima slučajeva da i nama prodaju ta drva - zaključuje Kostić.
Deset đaka
Žitelji Gojbulje imaju problema i sa redovnim prevozom do Mitrovice, pa se često snalaze kako znaju i umeju. Lekari dolaze dva puta nedeljno u selo, da pregledaju meštane i da im prepišu im lekove. Osnovnu školu "25. maj" pohađa deset đaka. Broj dece najbolje govori o tome koliko nas je ostalo i kako živimo, ističe Milanka Lazić, učiteljica u Gojbulji.
