"Japanki" prija ravnica Banata
Luka Mijajević poljoprivrednik iz sela Ečka, nadomak Zrenjanina u svojoj bašti koja se prostire na skoro sedam ari placa iza porodične kuće u centru Ečke, podigao je voćnjak, a egzotične sadnice u njemu, pre podsećaju na neke ukrasne biljke, a ne na japanske jabuke, poznatije kao kaki, čiji je pun stručni naziv diospiros kaki.
Japanska jabuka je nacionalna voćka Japana, mada potiče iz Kine, gde se uzgaja vekovima i kako stručnjaci ističu postoji više od dve stotine različitih vrsti. Dospela je u 19. veku u Evropu, gde uspeva u područjima blage sredozemne klime, a eto zahvaljujući velikoj pažnji i brizi Mijajevića, zapatila se i u ravnom Banatu.
Dekoracija
- U našim uslovima najbolje je japansku jabuku saditi po okućnicama, blizu stambenih objekata koji se greju, čime se stvara zavetrina i blaga mikroklima. Ečka je puna takvih napuštenih oaza, sigurno ih ima na prostoru većem od 50 hektara - kaže Luka i ističe da pored komercijalne, gajenje ovog egzotičnog voća ima i dekorativnu dimenziju, jer stabla i plod ulepšavaju okolinu.
- Jedna od tri moje kćeri, živi na severu Italije, gde sam pre sedam godina prvi put video velike plantaže kakija i odmah se zaljubio u žuto-narandžaste plodove ovog egzotičnog voća, za koje sam ranije znao da liči na našu jabuku, ili možda više na žuti paradajz i da ima specifičan opor ukus, koji malo kupi usta kada se jede. Fasciniran ukusom, kupio sam 400 kalemljenih sadnica koje su zatim tri godine provele na aklimatizaciji u okolini Verone - ističe Luka.
Od pre četiri godine sadnice kakija privlače pažnju prolaznika u selu Ečka, a skroman rod, koji je redovno stizao početkom jeseni, nije obeshrabrio Luku u eksperimentu da zapati snažnu japansku voćku dekorativnog izgleda. Uredno je primenjivao sve agrotehničke mere, naročito đubrenje i zalivanje.
Mada održavanje japanske jabuke nije zahtevno, potrebna su samo dva prskanja ekološkim plavim uljem, zasadi su osetljivi, a u Lukinoj bašti održalo se tačno 100 sadnica koje su ove jeseni dale rod od više od pola tone jabuka.
- Sada je došao pun rod - na svakom stablu bilo je 5, 6 kilograma plodova, a pojedinačno su teški od 80 do 150 grama. Berbu sam počeo nakon prvih mrazeva u novembru i u gajbice smestio više od pola tone zrelih i sočnih kakija - ponosno priča Luka, čiji je ovogodišnji rod kakija završio u lokalnoj prodavnici u Ečki, mada je veći deo roda podelio prijateljima i ljudima koji su bili zainteresovani za degustaciju ovog ukusnog voća.
Zanimljivo je naglasiti, da stajanjem, odnosno sazrevanjem u kućnim uslovima, plod kakija postaje još sočniji, slađi, prijatnog ukusa i tada mora da se jede kašičicom. Luka ističe da je, nažalost, japanska jabuka nedovoljno poznata potrošačima, koji od kupovine zaziru kada je opipaju u marketima i misle da nije za upotrebu pošto je mekana.
- A, tada je u stvari najlepša i najslađa. Ko je jednom proba, jednostavno ne može bez tog ukusa i postaje fan japanske jabuke, baš kao što sam i ja - dodaje Luka.
Leči tegobe u želucu
Stručnjaci i nutricionisti ističu da japanska jabuka ima dva puta više voćnih vlakana i neophodnih mikroelemenata od obične jabuke. Bogata je antioksidantima i vitaminima, u narodnoj medicini koristi se za ublažavanje želudačnih tegoba, jača kardiovaskularni sistem i umirujuće deluje na nervni sistem, ima baktericidno svojstvo. Od nje se mogu pripremati i sirupi, kolači, džemovi, spravljati ukusna aromatična rakija.
