Kralj pariskog "podzemlja" otišao u penziju
Potekoše suze Milošu Gomidželoviću, briše ih salvetom koju mi dobaciše, širi ruke, ponavlja: "Hvala, hvala." Ispred njega džinovska torta, na njoj kao preslikana žuto-plava bluza čistača pariskog metroa. Počeše da se nižu pokloni: stolica-ljuljaška za odmor dok peca pored reke, sat, košulja, parfem, sve Armanijevo, fotoaparat, ogromna razglednica s potpisima svih zaposlenih, uramljena pesma "Penzija"...
Prasnu šampanjac, odjeknu aplauz... Ovako je 180 radnika sa pariske metro linije 3 ispratilo u penziju voljenog direktora. Prikupili su novac, pripremili ručak, salu dekorisali, darove osmislili...
Svečanost je održana u sali podzemnih prostorija onih koji rade na održavanju čistoće metroa i perona. Dakle, pod zemljom. Blistaju uparađene pripadnice nežnijeg pola kao da su na dočeku Nove godine. Ni kolegama nema mane.
- Hvala Milošu, takav se šef više ne viđa! - saopštava jedna od dvadesetak zaposlenih zemljakinja, Svilajnčanka Aleksandra Aritonović.
- Nezamenljiv, velikog srca, čovek koji je mislio na sve nas. Pomagao je svakome ko hoće da radi, ima razumevanja za sve. Kad me je primio, rekao je: "Ovde smo svi porodica." Stvarno jesmo! - raznežila se Slađana Petrović iz Jasenova kod Svilajnca.
I Zoran Milošević iz Zlatova ima samo pohvale za Miloša:
- Posao sam dobio zahvaljujući "Vestima". Pročitam reportažu o direktoru, potražim ga i on me zaposli. Super mi je ovde.
Iz Roande kod Svilajnca je Srećko Bogdanović, "Vesti" mu u ruci:
- Mnogo je važno što se ovde radi sa normalnim ljudima. Hvala Milošu!
Svog šefa ovako vidi Živan Knežević iz Smedevreske Palanke:
- Uvek strog, dobre duše, veliko srce, spreman da pomogne.
Rada Đekić iz Begeča primećuje:
- Vidi, svi se ljubimo. Takva nam je ekipa. Hvala Milošu!
Sve to klimanjem glave potvrđuju Milan Milovanović iz Sivnice kod Kosmaja, Mile Kesić iz Bosanskog Grahova i tek mesec dana zaposlena Jasmina Ordenski iz Svilajnca. Isto govore Sidi Kanute i Lasama Jatabare iz Malija, Fatumata Zalo iz Gvineje...
Među njima je Miloševa bolja polovina Milena:
- Jedva dočekah! Od sada ćemo biti više sa unucima Nikolom (12) i Ninom (8). Dobar mi je Miloš, ne pije, ne puši, ne skita, voli da komanduje, svima, samo meni ne može. U septembru slavimo 45 godina braka. Jedini bol nam je gubitak kćerke...
Odmor u zavičaju
- U Francusku sam došao pre 43 godine, u Parizu živim od 1982, u metrou sam zaposlen 28 godina. Lepo je zaraditi penziju, lepo je i nastaviti put sa mojoj Milenom, sa ćerkom, zetovima i unucima. Najlepše je bilo što sam posao radio sa zadovoljstvom i što sam na radnom mestu stekao veliku porodicu, iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Ponosan sam na njih. Želim im da se njima ponosi i novi direktor Fransoa Deni. Naglasio bih: svi naši radnici su odlični, najbolji, zahvaljujući njima primali smo pohvale poslodavca. Sad odoh u moje Bukovče, da se odmorim- s pošalicom zaključuje direktor Miloš.
