Hrišćani i dalje u raznim kolonama

Carigradski patrijarh Vartolomej, prvi po časti među poglavarima pomesnih pravoslavnih crkava, sazvao je za 2016. godinu Svepravoslavni sabor u Istanbulu. Rimokatolici se, sudeći prema izjavama kardinala Kurta Koha, nadaju da će pomesne pravoslavne crkve na tom skupu izraziti "zalaganje za pripremu unije", te da će sabor doprineti "uspostavljanju većeg jedinstva među pravoslavnim crkvama što bi dovelo i do unapređenja ekumenskog dijaloga između pravoslavnih i rimokatolika". A šef informativne službe Carigradske patrijaršije sveštenik Dositeos Anagnostopulos najavio je da konstantinopoljski patrijarh namerava da pozove sve okupljene na predstojećem Pravoslavnom saboru da ga podrže i pomognu u organizaciji novog, osmog po redu svehrišćanskog Vaseljenskog sabora koji bi bio održan 2025. Tim povodom za "Vesti" govori verski analitičar Živica Tucić iz Beograda.

M. Todorović

Često se ne zna šta je stav pravoslavlja: Živica Tucić

Šta pravoslavni narodi i njihove pomesne crkve mogu da očekuju od Svepravoslavnog sabora zakazanog u Istanbulu?
- Očekivanja vernika bi trebalo da bude velika, međutim vernici ne znaju mnogo o ovom predstojećem saboru i šta on može da znači, ako bude održan. Pred saborom je prvobitno, još od pre 50 godina, bilo deset tema. Taj katalog pitanja je jasan. Ali, prvenstveno Rusi žele da ga redukuju na osam, dva poslednja nemaju saglasje svih. Reč je o načinu sticanja i proklamovanja autokefalije, odnosno autonomije neke nove crkve, i o diptihu, redosledu crkava. Po ovim temama, Moskva se suprotstavlja Carigradu i grčkom bloku crkava, a Beograd je, izgleda, na grčkoj strani. Ako bude samo osam tema, to je krnji sabor. Rusi ga otvoreno relativizuju, govoreći - biće posle njega i drugih sabora, pa ćemo tada rešavati šta preostane, ako čega bude novog. Osim toga, odlučivanje konsenzusom potpuno je nepraktično i neistorijski. Tako nikada u istoriji sabori nisu zasedali. Svako može sve da blokira, može biti 13 prema jedan, i odluka ne važi. Sve crkve su ravnopravne, ne prihvatam argument "mnogoljudne", ne rangiraju se crkve po brojnosti, već po vremenu sticanja samostalnosti. Istog značaja je mala kiparska crkva kao i ruska, bar na saborima. Otuda, od ovog sabora ne očekujem mnogo, čitajući šta koje crkve unapred izjavljuju.

Kako teku pripreme za taj skup? Da li postoje međucrkveni problemi i kako ih rešiti?
- Međucrkveni problemi u pripremama se ne rešavaju. Rečeno je da to nije na dnevnom redu, a trebalo bi da jeste i da se ustanove mehanizmi za njihovo rešavanje. Evo samo nekih: Beograd - Bukurešt, Moskva - Bukurešt, Jerusalim - Antiohija... U poslednje vreme pripremna komisija je više puta zasedala i preispitala već davno spremljene dokumente. Saznajem da je bilo teškoća, ali usaglašen je neki minimum.

Tanjug

Pročitajte još:

* Fratini: Srbija je most između Evrope i Moskve

* "Srbijo, nisi baš tako mala, treba da čuvaš dostojanstvo"

* Presse: Pravoslavna braća (Beograd, Atina, Moskva) se drže zajedno

Kakva mogu biti realna očekivanja rimokatolika, ali i protestanata od tog Svepravoslavnog sabora?
- Često se ne zna šta je stav pravoslavlja. Carigrad ima jedan, Moskva drugi stav. To se posebno pokazuje u interkonfesionalnim komisijama za bogoslovski dijalog. Daleko je bolje i istorijski i kanonski ispravnije da Carigrad kao prvi tron ima veće prerogative da nastupa u ime celog pravoslavlja, koordinira rad, arbitrira. To mu neke crkve osporavaju, pa, kažu - svi smo iste sestre. Pa niste, većini vam je Carigrad majka, a ne sestra, i Beogradu, Moskvi, Sofiji, Bukureštu, Atini, Pragu, Varšavi, Tirani. Majka se kao majka mora uvažavati. Druge hrišćanske konfesije, katolici i protestanti, verujem, svesrdno žele da predstojeći svepravoslavni sabor bude održan, da uspe i donese odluke obavezujuće za sve crkve. Nije drugima cilj da pravoslavlje ne funkcioniše, da je iscepkano i konfrontirano, jer time samo sebe marginalizuje, kako je rekao čuveni teolog Zizijulas.

Može li se posle Svepravoslavnog zaista očekivati i sazivanje Osmog svehrišćanskog Vaseljenskog sabora za 2025, kada se navršava 1.700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji?
- Osmi Sabor je samo ideja na čijoj pripremi niko i ne radi. Po kanonisti Nikodimu Milašu, Osmi sabor se davno dogodio, ali nije bio deveti da ga verifikuje. Po pravoslavnim apokaliptičarima i zilotima, takav sabor bi značio "kraj sveta", kao da to određuje čovek, a ne Bog. Nije na ljudima da tako razmišljaju. Do 2025. je tako malo godina, atmosfera za njegovo sazivanje se ne može tako brzo pripremiti. U crkvenim krugovima oko sazivanja Osmog sabora vlada velika skepsa, on je možda moguć za 20-50 godina, kad se uvidi koliko razvoj vremena i tehnologija oštećuje hrišćanstvo, kada verujući budu možda samo "malo stado". O temama ne vredi sada spekulisati.

Da li je realno da se već u prvoj polovini 21. veka ponovo uspostavi jedinstvena hrišćanska crkva?
- Šta je realno, teško je govoriti, do polovine stoleća ima još 35 godina, tada će na čelu crkava biti sasvim druga generacija. Globalno gledano, hrišćanstvo je svuda u svetu u nekoj krizi, ne samo na Zapadu, kako neki misle. Na Istoku, na primer u Rusiji, ceo uskršnji post posti samo tri odsto Rusa, pa i to je merilo pobožnosti i crkvenosti. Takođe, sada u mnogim krugovima postoji konfuzija oko pojma jedinstva, ne čita se precizno niti prenosi šta dvojica najvažnijih poglavara i arhitekata jedinstva o tome govore - patrijarh Vartolomej i papa Franja. Dakle, treba da je jasno da je jedinstvo u različitosti, uvođenju principa sabornosti među crkvama, a ne pounijaćenje, nametanje, unifikacija, potiranje ma koga. Ako svi hrišćani veruju u jednog Spasitelja, zašto im je teško da to kažu, da prihvate da druga braća drugačiju praksu imaju i neke možda i značajne razlike neguju kao svoju tradiciju.