Presse: Pravoslavna braća (Beograd, Atina, Moskva) se drže zajedno
Ukoliko bi se grčki premijer, zbog praznih kasa, sada stvarno okrenuo staroj pravoslavnoj bratskoj državi Rusiji da zatraži pomoć, to ne bi bio nikakav izum Aleksisa Ciprasa, već sledi samo jednu tradiciju grčke politike, ocenjuje bečki dnevnik "Prese", dodajući da je i u prošlosti Atina često gledala u pravcu prijatelja u Moskvi i Beogradu.
List ističe da su se vlade u Atini često suočavale s pitanjem šta je značajnije - veza sa takozvanim zapadnim strukturama, ili stare pravoslavne veze.
Pre 16 godina je grčka vlada je morala da apsolvira težak akt balansiranja, iako pod drugim političkim okolnostima, ukazuje "Prese", podsećajući da je na jednoj strani morala da pokaže vernost prema svojim saveznicima u NATO, a na drugoj znala je za raspoloženje u zemlji, jer je poglavar grčke pravoslavne crkve Hristodulos i tada izgovorio ono što su mnogi Grci mislili kada je u jednoj od svojih molitvi stao protiv NATO napada na "pravoslavni bratski narod - Srbe". Slične izjave dolazile su i iz Moskve, gde je patrijarh Aleksej II osudio napade zapadne alijanse na Srbiju kao "greh".
List podseća da je više hiljade ljudi protestovalo u Atini, a i vlada se založila za brzo okončanje NATO bombardovanja, ali je Grčka, istovremeno kao članica NATO aijansi stavila na raspolaganje strateški važnu luku Solun.
Takođe je Atina, ukazuje "Prese", godinu dana pre toga zaustavila zaoštravanje ekonomskih sankcija protiv SR Jugoslavije, dodajući da su delovi grčke elite imali tesne odnose sa porodicom Slobodana Miloševića.
Tome se pridružuje i strateška briga da bi Turska preko većinski muslimanskih kosovskih Albanaca mogla da proširi svoj uticaj na Balkanu, a iznad svega su istorijske grčko - srpske veze, koje sežu od ustanka protiv Osmanskog carstva do zajedničke borbe u Prvom svetskom ratu.
"Prese" podvlači da se za vreme rata na Kosovu 1999. videla stara pravoslavna osovina od skeptičnog NATO člana Grčke, preko Srbije do srpskog saveznika Rusije.
Po pitanju Srbije i Kosova, Atina i Moskva su i dan danas u "istom čamcu" - Rusija ni ne pomišlja da prizna nezavisnost Kosova, a i Grčka spada u pet članica EU koje ne žele da prihvate samostalnost južne srpske pokrajine, podseća list. Sada, kada zbog ukrajinske krize ton između Rusije, EU i NATO na drugoj strani, postaje sve žustriji, Moskva pokušava da ponovo koristi svoje bratske veze u jugoistočnoj Evropi.
"Pojačano se šire pipci, na primer, ka Beogradu, koji i dalje može računati na pmoć Rusije po pitanju Kosova. Srbija već ima status kandidata za prijem u EU, ali pojedini eksperti upozoravaju da bi Beograd mogao ponovo snažnije da se osloni na Moskvu ako u pristupnim pregovorima budu postavljene prevelike prepreke", ukazuje "Prese".
"I pored svih istorijskih veza je odnos Beograda i Moskve na posletku uvek bio obeležen političkim pragmatizmom. To važi i za Grčku. Vlada u Atini rado koketira sa evropskim partnerima, ali i time da će se u slučaju potrebe okrenuti starom prijatelju Rusiji. Kao i srpskoj, i grčkoj vladi je jasno da ne postoji alternativa za EU. Grčka je i 1999. na kraju ostala na strani zapadnih partnera i pored neslaganja povodom bombardovanja, ona nije napuštala zajedničku NATO politiku protiv Miloševića", zaključuje "Presse".
