Sramno: Bunjevce teraju u Hrvate

Bunjevci, autohtona nacionalna manjina na severu Vojvodine, ponovo su postali kamen spoticanja na nikada do kraja izravnatom putu srpsko-hrvatskih odnosa. Ovog puta razlog je udžbenik na ćirilici za bunjevačke đake koji je o svom trošku štampao predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Pometnju napravio udžbenik na ćirilici za bunjevačke đake koji je o svom trošku štampao predsednik Srbije Tomislav Nikolić (na fotografiji sa hrvatskim kolegom)

 

Umesto pohvala koje je srpski predsednik verovatno očekivao, usledile su oštre kritike iz Zagreba. Prvo od hrvatske poslanice u Evropskom parlamentu Ruže Tomašić koja je optužila Nikolića za "akt tihog kulturocida", a potom i od predsednika Hrvatske Ive Josipovića, koji je potez prvog čoveka Srbije nazvao "nekorektnim".

"Iživljavanje političkog vrha Republike Srbije nad Hrvatima Vojvodine se nastavlja. Nikolićeva donacija ćiriličnih čitanki i gramatike bunjevačkog govora učenicima u Subotici poslednja je manifestacija politike uništenja hrvatskog jezika i kulturnog identiteta na tlu Vojvodine", napisala je na svom Fejsbuk profilu Ruža Tomašić, poslanica Hrvatske stranke prava Ante Starčević.

Josipović je pored kritike Beograda iskazao i samokritiku na račun hrvatske države koja, prema njegovom mišljenju, nije dovoljno radila na tome da se Bunjevci osećaju Hrvatima.
 

- Zasigurno to je jedan kontinuitet politike koja želi asimilirati Hrvate u Srbiji. Taj potez nije korektan, i nadam se da će se ispraviti. S druge strane, mislim da se ne smemo zaustaviti samo na tome da kritikujemo šta je u drugoj državi napravljeno, nego šta smo mi propustili i gde je naš problem - rekao je Josipović, uz zaključak da se "ne može silom nikoga naterati da se oseća ovako ili onako".

Otkud udžbenik za bunjevačke školarce na ćirilici, ako je njihovo osnovno pismo latinica i da li je to zaista provokacija i pokušaj asimilacije osmišljen na Andrićevom vencu, kako misle u Zagrebu, najbolje je demantovao direktor Bunjevačkog informativnog centra Mirko Bajić.

U razgovoru za "Vesti" on podseća da u Srbiji pripadnici bunjevačke manjine mogu kao fakultativni predmet da uče Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture. Prvi put posle 100 godina bunjevački đaci su dobili čitanku i gramatiku na ikavici, a autori nisu članovi Kabineta predsednika Srbije, kako bi se moglo zaključiti iz reakcija u Hrvatskoj.

Autori udžbenika su profesori Bunjevci koji poznaju gramatiku i metodologiju učenja bunjevačkog govora. Na udžbenicima, a radi se o čitanci i gramatici za prvi i drugi razred, radili su poslednje tri-četiri godine pod pokroviteljstvom Nacionalnog saveta Bunjevaca.
 

- Naša deca idu u redovne škole na srpskom jeziku i prvo uče ćirilično pismo. Otud je bilo logično da udžbenik za prvi razred i početak udžbenika za drugi budu na ćirlici, a kad počnu sa učenjem latiničnog pisma, na latinici, kako deci ne bi otežavali proces učenja - objašnjava Bajić, ističući da je Nacionalni savet Bunjevaca zahvalan predsedniku Srbije na ličnoj donaciji.

Savet ove nacionalne manjine obraćao se godinama unazad državi za finansijsku pomoć kako bi se odštampali udžbenici, ali je ona institucionalno izostala, da bi sa svojim sredstvima na kraju "uleteo" predsednik Srbije.

Predsednica Privremenog organa Bunjevačkog nacionalnog saveta Suzana Kujundžić Ostojić takođe je demantovala da donacija predsednika Nikolića predstavlja pokušaj Beograda da Bunjevce odvoje od hrvatskog korpusa, kako to veruju u Zagrebu. Iz prostog razloga - Bunjevci se ne osećaju Hrvatima.

- Mi smo građani ove države, ovde smo priznati kao nacionalna manjina, imamo svoj nacionalni savet, država Srbija je naša matična država, pa je prema tome i prirodno da nam pomogne, kao što država Hrvatska pomaže svojoj nacionalnoj zajednici i nikom to ne pada u oči. Čak nam je drago, i treba svako da vodi računa o svojima - bila je jasna Suzana Kujundžić Ostojić.

Bogdan: Ne navijam ni za jednu stranu!   Nemam problema u Srbiji: Zvonko Bogdan Najpoznatiji Bunjevac u Srbiji, poznati kompozitor i pevač Zvonko Bogdan nije želeo da se upliće u aktuelnu polemiku oko udžbenika.   - Imam o svemu svoje mišljenje, ali ne bih smeo da dajem nikakve izjave jer će ljudi različito da je tumače. Razumete? To je nešto što bih zadržao za sebe - rekao je za "Vesti" poznati kantautor. On kaže da neće da "navija ni za jednu, ni za drugu, ni za treću stranu". Na pitanje da li se osećao ugroženim u Srbiji zato što je Bunjevac, odgovara da on "sa tim nikada nije imao problema".

BUNJEVCA U SRBIJI SVE JE MANjE

Ostalo ih oko 16.000

Bunjevce svojataju i Hrvati i Srbi. Prema hrvatskoj verziji, oni su samo Hrvati sa nešto specifičnim običajima i ikavskim govorom, dok deo srpskih istoričara i lingvista smatra da se pretežno radi o katoličkim Srbima koji su se naselili na severu Bačke i na jugu Mađarske uglavnom iz Hercegovine i dalmantinskog zaleđa. Oni koji se se izjašnjavaju kao Bunjevci ne prihvataju ni jednu od ove dve verzije.

Na sajtu Bunjevačkog nacionalnog saveta piše da su "autohtoni slovenski narod". Smatraju da vode poreklo od Dardana, odnosno Dačana, koji su se pred najezdom Bugara doselili na prostore Panonije i Ilirije u šestom veku.

U kom smeru se odvijala asimilacije vidi se i iz podatka da je na popisu iz 1931. godine Bunjevaca u Subotici bilo 44.000, a Hrvata samo 800.
- Takođe na Velikoj Narodnoj skupštini o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918. Bunjevaca je bilo 84, a Hrvata samo jedan ili dva - navodi Mirko Bajić.
Prema poslednjem popisu Bunjevaca u Srbiji ima 16.506.