Još tragaju za Nemanjinim blagom
Legenda o tunelu punom zlata još živi u narodu Raške oblasti, ali arheolozi znaju samo za - mlekovod. Mada istoričari i arheolozi tvrde da ovo blago postoji samo u predanjima, narod u tom kraju i dalje veruje da je između Petrove crkve, najstarije hrišćanske bogomolje u Srbiji (deveti vek) i manastira Đurđevi stupovi (zadužbine Stefana Nemanje iz 12. veka) postojao tunel u kome je ostalo zatrpano ogromno Nemanjino blago.
Po legendi, u tunel je, kod Petrove crkve, ušao karavan mazgi natovarenih "suvim zlatom" koji nikada nije stigao do dva kilometra udaljenih Đurđevih stupova. Predanje je postalo još aktuelnije kada je tokom Drugog svetskog rata, kako se pričalo, "Hitler poslao svoje ljude da tragaju za ovim blagom", a potom i kada su "komunisti", posle arheoloških radova u unutrašnjosti crkve, pronašli sanduk pun dragocenosti. Mnogi su potom, u potrazi za Nemanjinim blagom, naoružani pijukom i nadom, tražili (uglavnom noću, u potaji) put do čudesnog tunela. Nisu ga nikada našli.
Čuo samo za legendu Iguman Đurđevih stupova, otac Gerasim, kaže da ništa ne zna o tunelu i Nemanjinom blagu, ali naglašava da je čuo za legendu koja kruži u narodu ovoga kraja. |
- Bio sam mladić kada su Nemci 1942. godine ovamo doneli nekakve "detektore" i doveli zarobljenike da tragaju za tunelom i Nemanjinim blagom. Kopali su dva-tri dana i, po jednoj verziji, ništa nisu našli, međutim, neki od zarobljenika koji su kopali tvrde da su našli dragocene stvari koje su odmah prebačene u Nemačku. Navodno, čim je našao sanduk s blagom, komandir operacije SS-pukovnik je prekinuo radove i pozabavio se prebacivanjem dragocenosti na sigurno, pripoveda Dragoslav Radomirović (80) iz obližnjeg naselja Postenje.
U narodu Raške oblasti čak kruži i priča da je tajanstveni Nemac blago ili zakopao negde u Srbiji ili prebacio u sef neke švajcarske banke i da je potom prebačen na istočni front gde je poginuo. Ne zna se: da li je potomcima i rodbini rekao bilo šta o sanduku iz Petrove crkve i gde je završilo blago.
- Petnaest godina posle Nemaca, ovamo su banuli komunisti, navodno je lično Slobodan Penezić - Krcun dao nalog da se prekopa unutrašnjost crkve. Deda mi je pričao da su brzo, na dubini od oko dva metra, ispod jednog nosećeg zida, pronašli ogroman sanduk pun dragulja koji su potom, pod okriljem noći, odneli za Beograd. A narod veruje da je bilo više sanduka, niko tada nije smeo ništa da pita. Koliko znam, tunel nisu ni tražili, kaže Vukašin Kašo Roglić, koji živi nedaleko od Petrove crkve.
Dolaze sa detektorima- Nisam ih video, ali sam čuo da se oko Petrove crkve i na "trasi" tunela noću vrzmaju razni sumnjivi tipovi koji najsavremenijim elektronskim uređajima pokušavaju da detektuju zakopano zlato. Dok god u narodu bude živela legenda o Nemanjinom zlatu, biće i traganja za njim. Lično mislim da tu ipak ima nečega i da arheologija treba ozbiljnije da se pozabavi ovim pitanjem, priča nam hadži Radenko Joković iz Novog Pazara. |
U Raškoj oblasti sve glasnije se priča o tome da je Tito pokupio blago iz Petrove crkve i da je vredne predmete delio svojim saradnicima i stranim državnicima.
- Narod ko narod, priča svašta. Ne znam zaista, šta su Nemci tražili i da li su nešto pronašli, istina je da je posle rata bilo arheoloških radova u Petrovoj crkvi i da je tada pronađen sarkofag jednog ilirskog kneza sa zlatom, srebrnim posuđem i nakitom izuzetne vrednosti. Sve to, koliko znam, još se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu. Ne isključujem mogućnost da je bilo i nekih tajnih kopanja i pronalazaka, zvanična nauka o tome ništa ne zna, kaže mr Dragica Premović-Aleksić, arheolog i direktor Istorijskog arhiva "Ras" u Novom Pazaru.
Arheolozi ništa ne znaju ni o tajanstvenom tunelu između Petrove crkve i Đurđevih stupova.
- Tunel postoji samo u legendi, nismo naišli na njegov ulaz, niti na izlaz. Možda ljude buni činjenica da je u Srednjem veku Petrovu crkvu i Đurđeve stupove povezivao mlekovod kojim se, kroz keramičke cevi, iz okoline Đurđevih stupova, gde je bilo razvijeno stočarstvo, vlasteli i narodu u okolini Petrove crkve spuštalo mleko. Ko zna, možda će neka naredna i sveobuhvatnija istraživanja doneti i neka nova otkrića, pomalo tajnovito kazuje Dragica Premović-Aleksić.