Istraživanje: Najkorumpiranija saobraćajna policija
Srpski policajci i građani podjednako veruju da je korupcija u policiji ista kao u drugim institucijama, da policija o korupciji nikada ne govori otvoreno, da se posao u policiji dobija preko političkih veza i da policajci nisu spremni da prijave korumpiranog kolegu, pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCZP) koje je predstavljeno u utorak u Beogradu.
Čak 55 odsto policajaca i 59 odsto građana smatra da se nivo korupcije u policiji ne razlikuje od onog u drugim institucijama, rekla je direktorka BCZP Sonja Stojanović Gajić, na konferenciji "Rizici od korupcije u policiji i jačanje integriteta policije", koja je održana u hotelu Metropol.
Sa druge strane, dodala je ona, tek pet odsto policajaca i dva odsto građana smatra da policija uopšte nije korumpirana, a da su "na nivou statističke greške" oni koji veruju da se posao dobija preko konkursa. Naime, u to veruje samo tri odsto ispitanih policajaca.
Istraživanje "Procena korupcije u policiji" pokazuje da 64 odsto policajaca veruje da ministar unutrašnjih poslova ne kontroliše policiju, da 77 odsto njih veruje kako političari uvek ometaju rad policije, a 58 smatra da se ministar o radu policije informiše neformalno - kroz redove svoje partije.
Da policija nikada ne govori otvoreno o korupciji smatra 45 odsto policajaca i 50 odsto građana. Takođe 45 odsto policajaca i čak 62 odsto građana smatra da policajac ne bi bio spreman da prijavi svog korumpiranog kolegu.
Za policajce su najkorumpiraniji čelnici policije, a odmah iza njih su obični policajci. Najkorumpiraniji deo policije i jedinima i drugima je - saobraćajna policija.
I policajci i građani smatraju da se korupcija najpre sprečava strogim kažnjavanjem njenih učesnika.
Autori istraživanja, koje su podržali Delegacija Evropske unije u Srbiji i vladina Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, smatraju da borba protiv korupcije mora da bude transparentna, da rad policije mora biti depolitizovan i da se mora uspostaviti delotvorni sistem unutrašnje kontrole.
Takođe su ukazali na četiri oblika korupcije: običnu, birokratsku, kriminalnu i političku.
Prema rečima Sonje Stojanović Gajić, političku korupciju najteže je iskoreniti. Ona je posebno ukazala na situaciju, protivnu Ustavu, da je policajac istovremeno političar, na to da se politika meša u operativni policijski rad i da informacije iz istrage cure u tabloide.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić je, pak, upozorila na opasnost od tzv sitne korupcije, ukazavši da prosečan iznos mita koji građani daju policajcima iznosi 103. evra, što prema njenim rečima znači da "građani više ne mogu da finansijski izdrže 'sitnu korupciju'".
"Dok imamo sitnu korupciju, ovaj problem će se rešavati van institucija, a dok se budu rešavali van institucija, imaćemo sistemsku korucpiju. One moraju da se rešavaju jednovremeno. Veoma je bitno vratiti poverenje u institucije", rekla je Babić.
Novoimenovani državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Milosav Miličković rekao je da je "poražavajuća činjenica" da se Srbija i dalje ubraja među zemlje sa izraženim problemom korupcije i izrazio očekivanje da će "u narednom periodu biti zaokružen sistemski pristup u suzbijanju korupcije".
