Kamp u Krnjači: "Smeštaj za marvu, a ne za ljude"

Od početnog šoka, onesvešćivanja, protestnog odbijanja da uzmu vodu i hranu do besa i prozivki: "Gde je sada Vučić, neka dođe da vidi gde nas smeštaju, pa ovo nije ni za marvu ...?", samo su deo jučerašnje slike ispred nekadašnjeg izbegličkog kampa u Krnjači. To je novo mesto preživljavanja za Obrenovčane, uglavnom žene sa decom, koji su do juče zbog poplava u svom gradu bili smešteni u Hotelu Slavija. Odluku o njihovom premeštaju doneo je Gradski štab za vanredne situacije.

Bez milosti i prema majkama s decom

 

- Niko od nas ne želi da uđe u te prostorije. Pa pogledajte sami gde su nas doveli. Okruženi smo smećem, barake su u raspadnutom stanju. Smrad se oseća na sve strane, gvozdeni kreveti kao u zatvoru, voda nije za piće. Niko neće da uđe u te prostorije. Tu je i policija i socijalna radnica i čovek iz Crvenog krsta. Svi su preneraženi - priča Marjana Nenadić, samohrana majka devetogodišnje Lene i četrnaestogodišnje Jovane.

U jednom momentu maloj Leni je pozlilo. Nakon sat i po odbijanja da izusti i jednu reč, devojčica se onesvestila. Dok su čekali kola Hitne pomoći, ljudi koje je povezala ista muka uspeli su da povrate devojčicu. Marjana je odbila da ćerkica bude prevezena u bolnicu na ispitavanje. Nije htela da se odvaja od starije ćerke Jovane.

Mirjana Nenadić sa ćerkom (levo)

 

Osećaj izgubljenosti i strah da se porodice neće okupiti baš kao da je ratno stanje, a da im se sve dešava u nekoj stranoj zemlji, gde se ne govori istim jezikom i gde su nezainteresovani da obezbede minimum životnih uslova za decu i majke. Među decom je i šestomesečni Aleksandar Šainović koga majka drži na grudima dok joj se oko nogu privija trogodišnja Vesna.

- Ovde su nas dovezli zato što smo Cigani - dobacuje jedna Romkinja.

Na primedbu da ima i Srba, odmahuje rukom da je njih znatno manje.

Vladimir Mitić (19) maturant obrenovačke gimnazije, nosi ime po dedi, stradalom u Oluji. Njegov ujak Rade Janković ranjen je tih ratnih godina i otad je u kolicima. Sada je smešten u bolnicu Sveti Sava, gde radi Vladimirova majka Radojka. Da je Radojka znala gde ih vode, ne bi joj ni na kraj palo na pamet da ide po svoju majku Peru (69) koja je bila smeštena u Sportskom centru Vračar. Sada ta hala sa strunjačama deluje kao de luks u odnosu na ovo ovde.

- Htela je da joj porodica bude na okupu, a ovo je užas gde su nas doveli. Pa gde ću ja sada sinu invalidu da perem i sušim veš - priča baka Pera, izbeglica iz Knina, a sada odlukom gradskih vlasti proterana na smetlište nadomak srpske prestonice.

Ljudi pričaju da je sve počelo tako što su im u ponedeljak u hotelu saopštili da sutradan do sedam sati spakuju stvari jer im je obezbeđen drugi smeštaj. Posle su im na vrata lifta okačili obaveštenje da mogu da se pakuju do 10 sati i da će ih ispred hotela čekati tri autobusa. Mnogi su se bunili, pitali zašto ih odvode, gde ih odvode, ali su informacije bile šture. Oni koji su procenili da će da ih šalju u neizvesnost, samo su se spakovali i u ponedeljak napustili hotel u sopstvenoj režiji. Pretpostavlja se da su otišli kod rodbine.

Oni naivniji, koji su poveravali da ih vode u pristojan smeštaj kao što su obećali, dočekale su sliku strave i užasa u nekadašnjem izbegličkom kampu u Krnjači. Čučavci iz kojeg samo što govna ne izlaze, pocepane i prljave posteljine. Izgleda da je samo jedna lastavica procenila da joj tu i nije tako loše, pa je svila gnezdo u hodniku zapuštene barake.

- Hoćemo u naš Obrenovac, hoćemo da čistimo. Bolje nam je tamo nego ovde, tamo ne smrdi ovoliko - dobacuje Danijela Stanković (15), ali odgovor nema ko da joj da.

Tek čovek iz Crvenog krsta koji ih uporno moli da uzmu hranu i vodu koja im je stigla negde oko podneva. Kasno, jer su ih iz hotela poslali bez doručka ili lanč paketa.