Šta nam je ostalo? Samo glavica luka!
Vojnici iz ABHO jedinice Vojske Srbije obilaze nedavno potopljeni Obrenovac radeći na dezinfekciji objekata. Obrenovčanin Radomir Maričić (58) ih je, po starom srpskom običaju, dočekao s domaćom rakijom...
- Momci, vi dezinfikujete kuće nama, ajde da se i vi malo dezinfikujete ovom ljutom. Domaća je, valja se - ponudio je Radomir vojnike, koji su se od srca zahvalili, ali su rakiju odbili, jer su na službi. Radomir, vlasnik jedne trgovinske radnje, tvrdi da mu je poplava pričinila štetu od najmanje 52 miliona dinara, ali je, kako kaže, zahvalan bogu što su on i njegova porodica sačuvali živu glavu. Vratio se u grad i sad gleda da spase što se spasti može. Radomirov komšija nudi vojnike glavicama luka:
- Momci, ovo je sve što mi je ostalo - svedoči ovaj starina.
A pripadnici ABHO su u Obrenovcu imali pune ruke posla. Radomirova radnja samo je jedan od nekoliko hiljada objekata koje treba dezinfikovati. Istovremeno, dezinfikuju i svako vozilo koje ulazi ili izlazi iz grada...
Bez maske je teško boraviti u Obrenovcu. Gradom se širi nesnosan smrad, što zbog životinjskih lešina, što zbog pokvarene hrane.
Osim pripadnika ABHO, grad je pun i pripadnika vojne i civilne policije koji rade na suzbijanju kriminaliteta. Njihova pojava uliva poverenje žiteljima grada, i onima koji nisu želeli da se evakuišu i onima koji su se samo vratili da isprazne svoje radnje.
- Voda nam je sve uzela. To veče nikad zaboraviti neću. Oko tri sata gledao sam lokalnu televiziju, koja je prenosila kako se brani nasip u naselju Šljivici. Sat kasnije, ćerka je dobila poziv od drugarice da je to naselje potopljeno...Izašli smo na ulicu i videli konja kako trči iz tog pravca. Zatim su naišli neki momci, koji su vikali: "Bežite, dolazi voda!", a za njima je, kao u filmovima, nadirao veliki talas. S porodicom sam se popeo na sprat i gledao kako se voda penje... Ova kuća je bila plavljena i 1932. godine, ali ne toliko kao sad. Voda je bila dublja od dva metra, priča Dragan Dimitrijević dok sa suprugom Mirjanom pokušava da izbaci poplavljene stvari iz kuće i radnje.
Spasioci su ga zajedno s njegovom porodicom, kumovima, majkom, nepokretnom tetkom i četvoro komšija smestili u tri čamca.
- Sad da mi platiš 1.000 evra, ja u čamac ne bih ušao jer ne znam da plivam, ali tada nije bilo straha. Bila je borba za preživljavanje i hvala bogu, preživesmo - veli Dragan.
Radovan Božić (31) je iz dve radnje morao da izbaci uništenu obuću.
- Totalno sam uništen, imam kredite i dugovanja, a niko mi nije rekao šta će biti. Obišla nas je policija i samo pitala da li nam je u radnju provaljeno i da li nešto nedostaje. Ne znam šta da radim. Jedino mi ostaje da suprugu dam na usvajanje, a ja i dete da se snađemo, u polušali kaže Radovan i nastavlja da pretura po uništenoj imovini.
Uz Žandarmeriju i Beogradsku policijsku brigadu, pripadnici Vojske Srbije angažovani su i na kontroli vozila koja ulaze ili napuštaju grad, kao i pronalaženju žrtava nesreće.
