Haos i bes u Obrenovcu

Od jutros se iz Obrenovca najmanje desetak kola hitne pomoći odvezlo ka Urgentnom centru. Otvori čovek kuću i padne od tuge. Evo, našao sam u vodi fotografiju svoje majke i od tada plačem. Ne mogu da zaustavim suze, priča 43-godišnji Aleksandar Marinković.

Ljudi padaju od tuge: Aleksandar Marinković

 

Iz Nemanjine ulice porodicu, suprugu Tatjanu, devetogodišnju Nađu, četiri godine stariju Mašu i Helenu koja je tada imala samo 13 dana spasli su ruski spasioci. On je prethodno otplivao da nađe nekog, bilo koga za pomoć. Sada gleda kuću koju je zidao 15 godina.

Prethodno je svašta preturio preko glave i ne važi za strašljivog čoveka. Početkom 90-ih se borio da spase SFRJ.

- Poslednja sam generacija JNA, služio sam u Slunju. Na odsustvu me zatekao rat i sa još dvojicom kolega, inženjeraca me poslali antonovim u Zagreb, da branim Jugoslaviju. Ostala glava, dobro je - kaže pomirljivo.

Ovo je samo jedna od stravičnih priča koje se danas mogu čuti u Obrenovcu - zabranjenom gradu u koji stanovništvo i dalje ne sme da se vraća. To je dozvoljeno samo vlasnicima lokala i medijima koji dobiju specijalnu dozvolu.

Ostao bez kuće, lokala i automobila: Bojan Dimitrijević

Reporteri "Vesti" nisu imali ni jedno drugo, ali su ipak uspeli da uđu i zabeleže potresne kadrove iz grada duhova. Zabeležili smo veliku tugu, očaj i bes ljudi koji su u samo nekoliko sati izgubili sve.

Prvi šok je usledio kada smo shvatili da najveći broj ljudi uopšte ne nosi zaštitne maske, a nikoga nismo videli s zaštitnim rukavicama.

- Ja sam treća generacija Obrenovčana, a stradali su mi kuća, automobil, lokal... Sarađivao sam sa nemačkom firmom Štil, prodavao sam njihove testere. Ne znam šta da im javim, jer brate moj, ako je ovo obnova Obrenovca, onda stvarno ne znam. Ovo je potpuna neorganizacija. Sve ono što pričaju na televiziji nema veze sa stvarnošću. Nama, vlasnicima lokala je rečeno da izbacimo đubre, ali već tri dana ga niko ne odnosi. Drugo, kako ćemo da naplatimo odštetu kad niko ne dolazi. Pri tom, vojska i

policija se stalno ovuda vozika, ali ni da zastanu, da pomognu ili barem priupitaju da li nam nešto treba - veli ogorčeno Bojan Dimitrić.

I u drugom delu Obrenovca ljudi su na rubu očaja. U Tržnom centru kod NIS-ove pumpe, već šest dana čekaju da neko iz opštine ispuni obećanje i dođe.

- Bila sam u Kriznom štabu i predsednik opštine mi je rekao da ništa ne brinem i ništa ne iznosimo, kako bi se utvrdila šteta i da će oni doći. Evo, ovo je šesti dan kako ih čekamo. Ako izbacimo robu, kako će se posle utvrditi šteta. Reče mi da ne brinem jer imam mali lokal, ali za njega malo, meni je ko brdo. Od toga hranim decu, od ovoga sam živela - plače Olivera Maksimović, vlasnica kafića Kengur.

Smeće niko ne odnosi: Tužna slika ispred gotovo svakog lokala

 

Odmah do nje je i pekara Ivana Antića.
- Ko budale čekamo ispred lokala dok se ne smrkne. Barem da nam neko kaže šta da radimo - ističe Antić, a njegove reči potvrđuje i Svetlana Plavšić.

Njen STR Tip-top je skroz uništen, a ona postavlja logično pitanje.
- Treba li da na kraju molimo da nam neko dođe? Obećali su da će doći do podne, čekamo ih od šest jutros, a evo, sada je dva i nikoga nema. Ko će mi, kad pobacam sve ovo, posle poverovati kolika je šteta.

Ipak, ljudi iz ovog dela grada za sebe mogu da kažu da imaju sreće, jer se voda povukla.

Međutim u naselju Belo polje voda je još tu. Kao i u ostalim delovima Obrenovca oseća se ogroman smrad, a meštani kažu da vojska i policija još nisu počele da ispituju desnu stranu ulice.

- Tu je oko 500 kuća, a samo Bog zna šta će tamo sve zateći - vele.

Ništa bolja situacija nije ni u naselju Senjak. Novogradnja, vidi se, ali meštani kažu da su ovaj deo Obrenovca plavile i manje kiše. Sada sve pliva u vodi, a fenjer od kaljenog gvožđa, iskrivljen u ćirilično slovo g najbolje pokazuje o snazi bujice koja je zadesila grad.

- Nije ovo ničija greška. Ni Bog nas nije mogao spasti tragedije - sumira 65-godišnji Milan Paunović Fifan.

Stradala su mu tri lokala u centru i na pijaci, a u porodičnoj kući i dva kafića od kojih je jedan bio sa bazenom. U bazenu još ima valjda vode. Sada je prekriven žabokrečinom.

- Ni vodu nam niko nije doneo. Sada po nju idemo kilometar dalje. Jeste, bilo je na početku, na ulazu, ali bila me sramota da uzimam, a imam pet lokala. Kupovao sam.

Sami ćemo ponovo sve stvoriti: Mirela Paunović

 

Jedan od njegovih kafića koji gleda na ulicu je neko u međuvremenu obio. Odneli sve piće, veći deo inventara.
- Neka su. Ali, sem tih lopova i vas sada, još niko nam nije ušao u dvorište, barem da pita kako smo. I ne tražimo. Neka nam puste struju i vodu pa ćemo sami sve iznova - veli njegova supruga Mirela.

Dok odlazimo iz Obrenovca saznajemo da će sutra, na starom groblju biti sahrana jedne od žrtava katastrofe. Biće sahranjena majka Dragana i Marjana Rističevića, poslanika.

Dragan je tokom dva dana i noći spasao najmanje 100 ljudi. Neko mu je rekao da je čamac otišao i da mu spase majku. Kad je stigao da dođe do kuće, zatekao je u vodi, pluta....