Poćoreka umalo ubile krave
Oskar Poćorek, komandant austrougarske Balkanske vojske koja je 1914. udarila na Srbiju, izvukao je glavu juna iste godine u Sarajevu, kada je bio u automobilu u kojem je ubijen nadvojvoda Franc Ferdinand, ali je mogao da nastrada nekoliko meseci kasnije od kravlje zaprege četrnaestogodišnjeg Dragojla Ivanovića, u okolini Valjeva. Tako bar kaže priča koju nam vek kasnije otkriva Dragojlov unuk Milan Ivanović, loznički pesnik.
Priča kaže da je Dragojlo iz Gornjeg Crniljeva kod Osečine kada je počeo Veliki rat imao 14 godina. Otac je mobilisan, a majka je umrla od tifusa pa je ostao sa petoro mlađe braće i sestara i kao najstariji postao glava kuće.
KRENUO U ZBEG
Kada su Austrougari počeli da nadiru ka valjevskom kraju i Podgorini oni su na volovska kola stavili što su mogli i krenuli u zbeg.
- Zapregu su vukle krave, a oni su, uplašeni nadiranjem neprijateljske vojske, pošli prema Valjevskoj Kamenici i odatle ka Valjevu. Austrougari su napredovali, sustigli su zbeg i naterali Dragojla da se sa ostalima vrati nazad. U samoj Valjevskoj Kamenici, iz pravca sela Stapara, ima jedna nizbrdica kojom se sa sporednog silazi na glavni put. Pod teretom kola krave su ubrzale i tako izletele na glavni put te udarile u bok kočije generala Oskara Poćoreka koji je u tom trenutku tuda prolazio sa pratnjom. Slabija zaprega se od udara okrenula za 180 stepeni, deca su počela da plaču od straha, a deda nije znao na koga je udario. Znao je da su njegove krave krive pa je prostodušno pitao koliko je dužan za nanetu štetu. Kako mi je pričao, prevodilac je njegove reči preveo Poćoreku, a ovaj je tada, valjda dobro raspoložen zbog napredovanja na bojištu, naredio svojim vojnicima da zanesu i okrenu zapregu, a uplakanoj deci je bacio neke bombonice. General je nastavio put u, kako se kasnije ispostavilo poraz, a moj deda natrag u selo -priča Milan ono što je slušao od svoga dede.
Unuk opevao događaj- Čuo sam da je ta priča zabeležena u istorijskom arhivu u Valjevu, ali to do sada nisam proveravao. |
Kada je Dragojlo izašao na jedno uzvišenje, tamo su bili austrougarski vojnici iz Slovenije, Hrvatske i Bosne koji su pitali ko je to udario u kočiju Poćoreka. On se javio i tek tada saznao sa kime se "sudario".
OBELEŽIO GROBOVE NEPRIJATELJA
- Deda Dragojlo, koji je umro 1978. godine, pričao mi je o susretu sa Poćorekom, a o tome su govorili i njegovi prijatelji iz detinjstva.
Ivanović kaže i da je njegov deda Dragojlo te godine posle jedne žestoke bitke otišao na vrh Vlašića i našao na sve strane tela poginulih srpskih i austrogarskih vojnika. Pozvao je seljane da sahrane naše vojnike, ali je predložio da se pokopaju i neprijateljski soldati i njihovi grobovi obeleže. Kada su se austrougarske trupe nakratko vratile u taj kraj, njihovo selo, zbog takvog postupanja sa mrtvima, nisu dirali.
Tako je u Ivanovićima ostala priča o Dragojlu i njegovom susretu sa Poćorekom, generalom koji je u Kolubarskoj bici posle srpske kontraofanzive potučen i sa autrougarskim trupama ponovo izbačen iz Srbije. Zbog neuspeha u operacijama tokom 1914. Poćorek je penzionisan decembra 1914. godine, i možda se tokom penzionerskih dana setio svih događaja iz Srbije pa i dečaka koji ga je "napao" zapregom.
