Brajton našao srpsko blago
Malo ko zna tačan broj srpskih fudbalera na Ostrvu posle selidbe Lazara Markovića u Anderleht. Poslednjeg dana prelaznog roka njegov transfer kompenzovao je novi član Brajtona, Bojan Radulović Samouković (majčino prezime) koji je stigao iz španske Ljeide.
Bilo je nagoveštaja da će Mitrović završiti u redovima "galebova", ali je karijeru nastavio u Jokanovićevom Fulamu. Umesto njega, krajnje neočekivano u smiraj prelaznog roka, stigao je drugi Srbin.
1,92 metara je visok Bojan Radulović
Bojan ima srpske papire i na Ostrvo je stigao iz treće španske lige. Ove godine blistao je u Kupu Kralja gde je Ljeida napravila nekoliko odličnih rezultata. Nije realno da odmah konkuriše za prvi tim Brajtona. Imaće priliku da se nametne u U23 ekipi.
Radulović je rođen 1999. godine i najmlađi je strelac u istoriji kluba. Srpski fudbalski biser rođen u Ljeidi, u Kataloniji. Njegov fudbalski talenat ima veze i sa genima. Otac Radoslav bio je fudbaler Zemuna iz koga je prešao u Ljeidu 1998, a sportski gen nosi i od majke koja je igrala rukomet, a poreklom je iz Sarajeva. Bojan se rodio u Ljeidi dok je njegov otac igrao za ovaj klub.
Istorijski gol
Visok je 192 cm, bolje se koristi desnom nogom i igra na poziciji centarfora.
- U početku sam igrao u veznoj liniji, ali me je prošle godine trener Ruven Adola prebacio u napad i ispalo je dobro. Bio sam najbolji strelac i ušli smo u najkvalitetniju juniorsku ligu - izjavio je Bojan.
S obzirom na visinu, da li daješ mnogo golova glavom?
- Ne previše, prošle sezone možda pet-šest... Koristim obe noge, a igranje u veznom redu pomaže mi da se dobro krećem i vidim situacije na terenu.
U klupske anale Ljeide ušao je na kup meču protiv Real Sosijedada iz San Sebastijana na čuvenoj Anoeti.
Koreni iz Banjaluke
Bojanov otac Radoslav rodom je iz Banjaluke, a profesionalnu karijeru počeo je u ekipi Zemuna.
Kasnije je igrao za Ljeidu, Enčepings SK, ponovo Zemun, Rad, Hapoel Kfar Sabu, Benavent. Kao trener vodio je Atletiko Segre, CF Torefarera i CD Altorikon.
Minut 33. revanš utakmice Kupa kralja Sosijedad - Ljeida. Domaći tim vodi sa 2:0, ukupno 3:0 jer je pobedio 1:0 u Ljeidi. U drugom poluvremenu gosti za dva minuta stižu do 2:2, ali i dalje ispadaju. Onda, u 75. minutu, trener Ljeide Đerar Albadaleho diže s klupe 17-godišnjeg Bojana Radulovića i "naređuje":
- Uđi i daj gol!
Minut 87, centaršut sa desne strane, Bojan skače i glavom daje gol koji Ljeidu vodi u osminu finala Kupa kralja. Momak koji je 18 godina napunio 29. decembra naprasno je postao heroj Ljeide, najmlađi strelac u istoriji kluba. Njegovo ime pojavilo se u mnogim novinskim naslovima, slika njegove radosti posle pobedonosnog gola bila je imidž dana, zaključio je poznati novinar Vlada Stanković, redovni hroničar sportskih zbivanja u Španiji.
Kakav je bio doček posle podviga u San Sebastijanu?
- Ništa posebno jer smo stigli u tri ujutro, ali sutradan su nam svi čestitali. Malo je ko očekivao da posle 0:1 kod kuće možemo da prođemo. Kasnije samo ispali od Atletika.
Gol u Kupu kralja bio je prvenac u prvom timu?
- Jeste i zato ću ga uvek pamtiti. I u ligi sam dao gol, iako sam igrao poslednjih 15-20 minuta, ali najvažnije da sam bio deo prve ekipe, a povremeno igram i za juniorski tim.
Impresionirao Engleze
U Brajtonu kažu da su dugo pratili Bojana Radulovića i da su oduševljrni onim što su videli:
- Bili smo upoznati sa njegovim napretkom, brzo je ušao u prvi tim Ljeide i redovno igrao u trećoj ligi Španije - kaže trener rezervnog tima Brajtona (U23) Sajmon Rask. - Bili smo impresionirani onim što smo videli kad smo pratili njegove igre u Španiji, zato smo oduševljeni što je došao u naš klub. Sad ima isti status kao i svi igrači u našem rezervnom timu, gde očekujemo da još više napreduje i dođe do prvog tima.
Bez pritiska
I dok se privikava na ostrvski stil života priseća se života u Kataloniji.
- Ustajao sam svako jutro u 7.30 i tada su počinjale obaveze. Najpre škola, a onda treninzi. Fudbal je za mene oduvek bio više od igre. Isto kao i za oca. Majka je u prvi plan stavljala obrazovanje - rekao je Bojan u intervjuu za katalonske medije i dodao: - Ne osećam nikakav pritisak od roditelja i prijatelja. Logično da mi je najviše dobronamernih saveta dao otac. Svestan sam da tek treba da ostvarim zapaženu karijeru. Još nisam potpisao nijedan autogram!
Jedinstveni Mesi
Od starta je bio blizu protivničkog gola. Treneri poput Haumea, Hosetea (bivši igrač Betisa)... u njemu su prepoznali fudbalera koji može potezom i golom da reši utakmicu.
- S pozicije plejmejkera u mlađim kategorijama znao sam da postignem 14 golova u sezoni. To mi je dalo samopouzdanje i kada sam prebačen na klasičnog špica došao sam do broja 29, naravno, zahvaljujući i sjajnim saigračima!
Ne krije koji mu je klub najdraži.
- Barselona, kao i svakom ko je rođen u Kataloniji.
Idol?
- Ronaldo je dobar, ali Mesi je jedinstven iako svako ima svoj ukus.
Ostvario Vam se deo ambicija?
- Svi sanjamo da jednog dana zaigramo u velikom klubu. Prelazak u Englesku je prvi korak.
Poziv koji se ne odbija
Na sreću, skauting FSS nije omanuo kao u nekim drugim slučajevima, Bojanov talenat je na vreme primećen.
- Igrao sam za katalonsku juniorsku selekciju, ali kad me je pozvala Srbija nisam oklevao ni trenutak. Igrao sam za U18 na utakmicama protiv Crne Gore i Slovenije... Čini mi se da imamo odličnu generaciju. Verujem da ćemo u dogledno vreme potvrditi sva očekivanja, a nisu mala - kaže Radulović.