Šifre ispred sedišta CIA
Ispred sedišta CIA u Virdžiniji postoji spomenik Kriptos koji je ispisan šiframa. Ova jedinstveno delo napravio je umetnik Džim Sandborn. Skulptura je napravljena u obliku kružnog paravana koja ima ulaz samo s jedne strane. Tokom noći, kad svetlost obasja Kriptos, na podu i fasadi zgradi se pojavljuju šifrovane reči koje prolaznicima izgledaju poput nepovezanih poruka.
Umetnik je želeo da dočara da se sve može rešiti i dekodirati pomoću tragova i određenih obrazaca. Od postavljanja Kriptos je bio predmet spekulacije, i danas privlači pažnju kriptografa iz svih delova sveta. Od četiri poruke koje su umetnute među šiframa samo tri su do sada dešifrovane. Četvrta je ostala misterija i za najveće umove današnjice.
Kriptografija ili šifrovanje je posebna nauka koja služi da bi određene informacije nalazile put do onih koji treba da je čuju ili pročitaju, a da tokom tog puta ostanu tajna. Kriptografija je ugledala svetlost dana kad je pismo postalo sredstvo komunikacije. Ljudi su želeli da neke poruke na papiru sačuvaju od radoznalih pogleda.
Prvenstveno se koristila u vojne svrhe, kad su velike vojskovođe i generali kovali planove za osvajanja. Oni su obaveštavali bataljone kodiranim porukama tako da ukoliko padnu u ruke neprijatelja on ne može da sazna plan napada. Cezar je među prvim vladarima koji je koristio šifrovane poruke. Navodno je slao uputstva generalima na bojnom polju tako što su u tekstovima slova pomerana za tri ili četiri mesta u abecedi. Najpoznatija Cezarova tajna poruka je navodno glasila Alea iacta est (kocka je bačena).
Englezi pročitali Nemce
Tokom Drugog svetskog rata Nemci su koristili najpopularniju mašinu za šifrovanje telegrafskih poruka na svetu - enigmu. Ispredaju se razne priče da je engleski logičar, matematičar i kriptograf Alen Tjuring jedini čovek koji je uspeo da razbije kod enigme. Spekuliše se da su Englezi nakon njegovog otkrića navodno znali svaki napad koji je Hitler planirao.
