Knjiga - tajna
Vojničeva knjiga je dobila ime po Vilfredu Vojniču, poljsko-američkom trgovcu knjiga, koji je na nju naišao 1912. godine u Italiji, ali je ostalo nepoznato od koga ju je kupio. Knjigu pisanu nepoznatim jezikom nisu uspeli da dešifruju ni najpoznatiji stručnjaci. I ne samo to, tek nedavno stručnjaci su uspeli da ustanove da su listovi od životinjske kože, pa su mogli da odrede da je knjiga nastala u periodu između 1420. i 1520. godine, čime su demantovane spekulacije da je knjiga falsifikat antikvara Vojniča.
Ustanovljeno je i da se knjiga sastojala od 272 stranice, pri čemu danas ima 240 jer su 32 nestale. Trenutno se knjiga čuva na američkom univerzitetu Jejl, ali je kompletno skenirana i postavljena na internet kako bi svako mogao da pokuša da je dešifruje.
Knjiga je pisana ptičijem perom, a osnovne boje su naknadno dodavane na brojne ilustracije. Pisano je s leva na desno, a duži delovi su raspoređeni u pasuse. Dodatnom analizom pisanja utvrđeno je da je autor napisao celu knjigu sam i to sa lakoćom. Ovo je značajno jer upućuje na to da je autor dobar poznavalac pisma i da ga je često koristio. U celoj knjizi se nailazi na mali deo latinskog jezika, poseban stil koji upućuje na srednjovekovnu Francusku. Međutim, nije utvrđeno da li je taj deo originalan ili je naknadno dodat u rukopis.
Ono što fascinira su ilustracije koje liče na botaničko uputstvo. Svaka stranica ima ilustraciju jedne ili dve biljke i nekoliko pasusa teksta. Klasičan primer mnogih herbalnih knjiga iz srednjeg veka. Ipak, ono što zaprepašćuje je to da nijedna biljka koja je detaljno nacrtana, sa sve korenjem i lišćem, ne liči ni na jednu danas nama poznatu biljku.
Alhemija i šifre
Postoji stari način šifrovanja pri čemu je potrebno parče papira sa strateški razmeštenim rupama na njemu. Kada se te rupe postave preko rukopisa, moguće je pročitati slova u njima. Ipak, još niko nije uspeo da protumači ovaj šifrovani jezik, a pretpostavlja se da je njena tema povezana s alhemijom.
