Kako nastaje duga?
Duga je prirodna pojava oko koje su oduvek postojala razna tumačenja i verovanja. Još su stari Rimljani verovali da je duga manifestacija boga Sunca, a indijanska plemena su smatrala da je duga most između života i smrti.
Iako je i dalje izvor brojnih teorija koje ovoj prirodnoj pojavi pripisuju fantastična svojstva, činjenice o dugi su sledeće:
Boje koje čine dugu nisu samo osnovnih sedam, koje ljudsko oko vidi. Naime, sačinjena je od kompletnog spektra svih nijansi, čak i onih koje ne vidimo.
Pun krug
Pravi oblik duge je pun krug, a ne luk koji vidimo. Jačina njenih boja zavisi od veličine kišnih kapi o koje se odbija Sunčeva svetlost.
Fascinantno je to što svako od nas dugu vidi na svoj način. Pošto se svetlost odbija o kapljice kiše, u zavisnosti od ugla posmatrača, duga izgleda drugačije. Ako ugledamo dugu, znamo da Sunce mora biti iza nas, a kiša ispred. Do duge je nemoguće doći jer ako se pomeramo ka njoj, pomera se i ono što vidimo zato što su kapljice kiše rasute svuda po atmosferi.
Mnoge kulture su verovale da je duga most između raja i zemaljskog sveta. Pošto je u pitanju jedna od najlepših prirodnih pojava, postala je simbol nade, mira i harmonije. Ipak, čak i Evropljani su verovali da bi muškarac postao žena ukoliko bi prošao ispod duge, i obrnuto.
Redosled duginih boja odgovara redosledu boja koje emituje ljudsko telo. Počev od prve čakre koja je crvena, preko druge narandžaste, pa žute, zelene, svetloplave, indigoplave i na kraju sedme, krunske čakre, koja je ljubičasta.
