Bolje pamtimo kad svašta sanjamo
Ljudi koji mnogo sanjaju su znatno bolji u pamćenju informacija i dovođenja činjenica u vezu u budnom stanju, otkrili su naučnici, prenosi britanski list "Dejli telegraf".
Ta studija dr Sare Mednik sa Univerziteta Kalifornije, u San Dijegu, sugeriše da živopisni snovi poboljšavaju pamćenje i doprinose boljem rešavanju problema.
Rezultati studije daju dodatne osnove mišljenju da je dubok san - REM faza, od ključne važnosti za memorisanje i konsolidovanje pamćenja.
Dubok san je duži krajem noći, što znači da ljudi koji ne spavaju po sedam-osam sati, kao što se preporučuje, nemaju dovoljno dugu REM fazu i ugrožavaju svoju sposobnost pamćenja, odnosno obradu informacija prikupljenih tokom dana i njihovog preobraćanja u konsolidovano pamćenje.
Stvaranje veza između prethodno nepovezanih informacija u mozgu - što vodi ka kreativnom rešavanju problema - podstaknuto je neurološkim promenama koje se događaju tokom REM faze sna, kaže dr Mednik.
I studija Medicinskog fakulteta Harvarda, objavljena u aprilu, pokazuje da su dobrovoljci koji su živo sanjali bili 10 puta bolji u učenju složenog zadatka nego oni koji nisu, prenosi "Dejli telegraf".
