Praznična depresija - treba li je zanemariti?
Dok neki sa nestrpljenjem očekuju novogodišnje praznike, drugi se žale da ih praznici čine depresivnima.
Ovo je vreme kada se "podvlači crta"
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Mijalković kaže za Danas da to najčešće ne znači da ljudi zaista pate od depresije, već da je reč o neraspoloženju poznatom kao praznična depresija, koju ipak ne treba ni zanemariti.
- Izraz depresija se kod nas previše neopravdano koristi i ljudi se olako sa njim identifikuju. Prava depresija je vrlo teško i dugotrajno oboljenje koje zahteva ozbiljnu psihološku i psihijatrijsku podršku. Pred praznike neki ljudi podlegnu neraspoloženju iz poznatih ili nepoznatih razloga. Oni koji su skloni depresivnom reagovanju ili su već ranije bolovali od depresije u većem su riziku da i praznike dožive kao krizno stanje - objašnjava ona.
U prazničnu depresiju, kako navodi, mogu da zapadnu i ljudi koji su emocionalno nezreliji i imaju česte i velike promene raspoloženja, ali i osobe stabilnog raspoloženja.
- Kao i kod drugih oblika depresije, osobe koje su sklone prazničnoj depresiji osećaju se najpre usamljeno, bezvoljno, anksiozno, tužno, ljuto, ali tu ljutnju često gutaju i okreću ka sebi zbog čega imaju psihosomatske probleme u vidu bolova u želucu, mučnina, glavobolja. Imaju problem sa spavanjem, poremećaj apetita pa slabo jedu ili se, što je još češći slučaj prejedaju. Nekad imaju gubitak interesovanja za seks. Nekada od crnih misli koje ih obuzimaju "beže" u igranje igrica, beskonačno gledanje serija, opijaju se, zloupotebljavaju nedozvoljene supstance i lekove - navodi Ana Mijalković.
Ona dodaje da su razlozi za prazničnu depresiju brojni, jer je to vreme kada se "podvlači crta", što ponekad dovodi do nezadovoljstva ukoliko godina za nama nije ispunila očekivanja i ističe da su praznici i vreme kada se u našoj kulturi nameće obrazac kako i sa kim ih proslaviti. Prazničnu depresiju ne treba zanemariti, jer ponekad i to može biti okidač za ozbiljnija mentalna stanja.
- Ne treba zanemarivati nikakav pad rasploženja ili funkcionalnosti, ali neki od njih su blaži i kratkotrajniji a neki hronični i s toga mogu biti destruktivni. Praznična depresija može proći zajedno sa praznicima, ali može biti i okidač za ozbiljnija depresivna stanja i zato je ne treba zanemariti već se potruditi da se pronađu načini da se prevaziđe i više ne ponavlja - kaže ona.
"Nismo naučeni da vodimo računa o svom zdravlju"
Prema najnovijim podacima, mentalni poremećaji su drugi najveći zdravstveni problem srpskog stanovništva, posle kardiovaskularnih. Prema rečima psihoterapeutkinje, to je posledica toga što malo brinemo o sebi.
- Mi nismo naučeni da vodimo računa o svom mentalnom zdravlju. Ne vodimo računa generalno o sebi. Kada nekoga pitate šta su mu prioriteti, on će navesti da su to ljubav, zdravlje, prijatelji, porodica… Ali, šta mi radimo povodom toga što kažemo da nam je važno? Koliko pažnje posvećujemo dragim ljudima, koliko poznajemo svoju decu ako ih samo pitamo kako je bilo u školi, pušimo, nezdravo se hranimo, ne krećemo se i ne vežbamo, previše pijemo ili konzumiramo narkotike… - navodi Mijalković.
Kako prevazići prazničnu depresiju
Mijalković ističe da se sa simptomima praznične depresije može uspešno izboriti, ako se na vreme otkriju, u suprotnom, ako preraste u hroničnu (više godina unazad dešava se u isto vreme), a pri tom se ništa ne preduzima, osećaj depresivnosti može biti samo veći.
Savetuje da ljudi u toj situaciji ne treba da žale za onim što u prošlosti nisu dobili, niti da krive sebe i druge za loša dešavanja, niti da zastrašuju sebe predviđanjima od budućnosti, već da urade "neki mali korak za sebe danas" ili se obrate za pomoć psihoterapeutima.
- Ono što sigurno pomaže je bilo kakva fizička aktivnost, što više vremena u prirodi, po mogućstvu na suncu. Čak i ako je hladno, svež vazduh i sunce je lekovito i podiže raspoloženje. Treba raditi ono u čemu uživate, a dobar način da pomognemo sebi je i ako pomognemo nekome kome bi naša pomoć značila. Tako ćemo se osećati bolje - navodi Mijalković.
