U kandžama paranoje: Strah rađa neprijatelje
Osobe koje pate od manije gonjenja ne veruju ni svojoj senci, uvereni da su se i najbliži urotili protiv njih.
Čovekov um je misterija poput kosmosa. Niko još nije otkrio sve njegove tajne pa tako i "demoni" koji ga napadaju ne mogu da se iskorene za čas ili za njih pak nema leka.
Od ljubomore do hipohondrije
- Paranoja proganjanja
- Paranoična ljubomora
- Paranoja umišljene veličine (grandomanija)
- Paranoja umišljene bolesti (hipohondrija)
Paranoja je mora koja, po poslednjim statistikama, muči sve više ljudi.
Istraživanja na nekoliko hiljada ljudi u Britaniji i Sjedinjenim Državama pokazala su da stopa manije gonjenja polako raste.
Karakteriše je izrazita uznemirenost i strahovi, osećanja proganjanja, pretnja i zavera.
Paranoja se javlja u mnogim mentalnim poremećajima, ali najčešće je prisutna u psihotičkim stanjima.
Oboleli živi u svom svetu straha i smatra da se čitava planeta urotila protiv njega.
Nažalost, ništa ne može da ga ubedi i nijedan dokaz da je u obmani ne može da ga razuveri.
Ako osoba nema još neki mentalni poremećaj kao što su priviđanje stvari i šapat ljudi koje ne postoje, oni mogu da funkcionišu u svakodnevnom životu, ali njihova svakodnevica može biti i ograničena i izolovana.
Simptomi paranoje su iracionalno nepoverenje i sumnja.
Oni nepobitno dovode do osećaja straha, ljutnje i izdaje. Lečenje uglavnom zahteva lekove i razgovore sa psihijatrom.
Najvažniji element u lečenju paranoje je izgradnja poverljivog odnosa između lekara i pacijenta kako bi se smanjili iracionalni strahovi i poboljšale socijalne veštine.
Napredak u lečenju paranoičnih stanja je moguć ma koliko bio spor proces oporavka i ponovnog uključenja u društvo.
