Veganizam i promene u organizmu
Veganizam, tj. ishrana zasnovana na namirnicama isključivo biljnog porekla, sve je popularniji. A evo šta se dešava u organizmu kada postanete vegan.
U poslednjih desetak godina, veganizam je sve popularniji i sve je više ljudi koji jedu namirnice biljnog porekla, a iz ishrane izbacuju hranu životinjskog porekla i mlečne proizvode.
Istraživanja pokazuju da veganizam ima nekih dobrih efekata na zdravlje, ukoliko se režim ishrane dobro isplanira. Za one koji su ranije jeli dosta mesa i mlečnih proizvoda, nagao prelazak na vegansku ishranu može da bude velika promena.
Prvih nekoliko nedelja
Prva stvar koju primete oni koji postanu vegani je da imaju više energije jer više ne jedu prerađenu meso, već voće, povrće i orašaste plodove. Ove namirnice sadrže dosta vitamina, minerala i hranljivih vlakana.
Kako odmiče tih prvih nekoliko nedelja, promeniće se rad creva ili ćete imati redovnije stolice i bolje variti ili ćete možda biti naduti više nego inače i imaćete više gasova. Razlog za to je što veganske namirnice sadrže više hranljivih vlakana i više ugljenih hidrata koji fermentišu u crevima i mogu da dovedu do sindroma iritiranih creva.
Iako to još uvek nije naučno dokazano, naučnici veruju da prisustvo većeg broja različitih bakterija u crevima može da budu dobro za ceo sistem
To će se vremenom smiriti i nastupiće pozitivne promene bakterija u debelom crevu, u zavisnosti od toga da li su veganske namirnice koje jedete napravljene od obrađene hrane i rafinisanih ugljenih hidrata ili su vam obroci balansirani.
Tri do šest meseci kasnije
Nakon nekoliko meseci veganske ishrane, moguće je da ćete primetiti da vam je koža čistija i da su akne nestale ako ste ih imali, a sve to zahvaljujući voću i povrću i smanjenom unosu obrađenih namirnica.
Do ovog trenutka, međutim, rezerva vitamina D u organizmu možda je opala jer taj vitamin, kada je reč o hrani, unosimo mesom, ribom i mlečnim proizvodima.
Vitamin D je veoma važan za kosti, zube i mišiće, a hroničan nedostatak ovog vitamina se povezuje sa kancerom, srčanim bolestima, migrenama i depresijom. Inače, zalihe ovog vitamina "traju" oko dva meseca.
Koliko dugo će se uskladišten vitamin D zadržati u vašem telu zavisi od godišnjeg doba jer ga leti upijamo iz sunčeve svetlosti. Pobrinite se da konzumirate namirnice koje sadrže ovaj vitamin ili uzimajte suplemente, ako je to neophodno.
Posle nekoliko meseci, balansirana veganska ishrana koja sadrži manje soli i obrađenih namirnica dobro će uticati na kardiovaskularno zdravlje sprečava srčane bolesti, srčani udar i smanjuje rizik obolevanja od dijabetesa.
S obzirom na to da se ovim namirnicama unosi manje gvožđa, cinka i kalcijuma, naše telo ih bolje apsorbuje iz creva. Ta adaptacija može da bude dovoljna kod nekih da se spreči nedostatak ovih minerala, ali kod nekih nije tako, pa moraju da uzimaju suplemente.
Pročitajte još:
* Pet namirnica koje opuštaju organizam i otklanjaju stres
* Uz ovu ishranu nećete ni osetiti da ste na dijeti!
* Maslinovo ulje je zdravo, ali ne za sve: Evo kada se se ne preporučuje
Od šest meseci pa nadalje
Nakon otprilike pola godine veganske ishrane, polako se troše zalihe vitamina B12 u organizmu. Ovaj vitamin je veoma važan za krv i nervne ćelije, a ima ga samo u namirnicama životinjskog porekla.
Simptomi nedostatka vitamina B12 su osećaj nedostatka vazduha, iscrpljenost, slabije pamćenje, utrnulost u šakama i stopalima.
Nedostatak ovog vitamina može da se spreči konzumiranjem tri porcije dnevno namirnica koje ga sadrže ili uzimanjem suplementa. Ali, veoma je važno obratiti pažnju na nedostatak vitamina B12 jer to "poništava" sve dobre efekte veganske ishrane i može da dovede do trajnih oštećenja nerava i mozga.
Nakon nekoliko godina, i kosti će osetiti razliku. Naš skelet je skladište minerala i do 30. godine života možemo da dodajemo minerale kroz ishranu, a nakon toga naše kosti ne mogu više da apsorbuju minerale, zbog čega je od ključne važnosti da se do 30. godine unosi dovoljno kalcijuma.
Od tog perioda života, telo uzima kalcijum iz skeleta, a ne možemo ga više uneti kroz ishranu, pa kosti vremenom postaju sve krtije.
Povrće bogato kalcijumom, poput kelja i brokolija, može da zaštiti kosti, ali mnogi vegani ne unose dovoljno kalcijuma i zbog toga imaju 30 odsto veće šanse za lomljenje kostiju.
Osim toga, kalcijum unet biljnom ishranom je teže apsorbovati, zbog čega se preporučuju suplementi ili konzumiranje dosta namirnica koje ga sadrže.
Kada je reč o veganskoj ishrani, balans je ključan jer dobro izbalansirana veganska ishrana može da ima odlične efekte na zdravlje. Sa druge strane, mnogi od tih dobrih efekata se poništavaju ako ishrana nije balansirana.
