Oni sprečavaju rak i bolesti creva, a najviše ih ima u ovim namirnicama
Većina ljudi unosi dovoljno probiotika, ili bar znaju da bi trebalo to da čine, ali ono što ne znaju jeste to da su njihovom organizmu neophodni i prebiotici.
Reč je o nesvarljivim dijetetskim vlaknima koja pokreću rast bakterija i pozitivno deluju na celokupnu crevnu floru. Ne treba ih mešati s probioticima dobrim bakterijama, bez kojih naš organizam ne bi mogao normalno da funkcioniše. Pojednostavljeno rečeno prebiotici su hrana za bifidobakterije i laktobacile, koji pokreću metaboličke procese u organizmu i uspešno suzbijaju patogene mikroorganizme.
Probiotici i prebiotici čine moćan duo
Želeći da spoje dva dobra proizvoda i ponude ih kupcima zajedno u paketu, farmaceutske kompanije kreirale su sinbiotike – mešavinu probiotika i prebiotika sa širokim spektrom blagotvornog dejstva. Ova lako probavljiva hrana poboljšaće mikrofloru probavnih organa i sprečiti širenje patogenih bakterija. Simbiotici jačaju imuni sistem, snižavaju nivo lošeg holesterola u krvi, sprečavaju rak debelog creva, obnavljaju sluznicu u crevima nakon terapije antibioticima i pomažu u lečenju urogenitalnih infekcija.
Šta je inulin i zašto nam je potreban?
Najpoznatiji prebiotik jeste inulin, kog ima u belom i crnom luku, praziluku, šparglama i artičokama. Međutim, zbog njihovog značaja za zdravlje, često se dodaju nekim gotovim proizvodima, poput pahuljica, keksa, hleba, namaza, pića i jogurta.
Poznato je da prebiotici u hrani poboljšavaju crevnu floru, sprečavaju razvoj kancera, osnažuju imunitet i podstiču brže mršavljenje. Takode, ublažavaju simptome ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti, iritabilnog kolona i celijakije.Prebiotici se ne razlažu niti apsorbuju u crevima, a najpoznatije vrste jesu inulin, oligosaharidi i arabinogalaktani.Inulin i oligosaharidi jesu kratkolančani polisaharidi, to jest lanci ugljenih hidrata koji deluju u različitim delovima debelog creva doprinoseći zdravlju. A porastom i održavanjem populacije dobrih bakterija, potiskuju se patogeni mikroorganizmi, koji uzrokuju različite i nimalo prijatne zdravstvene tegobe.
Biljna vlakna štite od kancera i najtežih bolesti
Neka istraživanja čak sugerišu da prebiotici u hrani imaju sličnu ulogu kao i antioksidansi, jer neutrališu kancerogene materije. Naime, oni hrane bakterije što proizvode ključne kratko lančane masne kiseline (butirat, acetat, propionska kiselina i valerat), koje jačaju sluzokožu creva. Proizvodnja kratkolančanih masnih kiselina sprečava kancer, jer se pritom smanjuje pH vrednost u crevima. Dve najpoznatije dobre bakterije u ljudskom organizmu jesu bifidobakterija i laktobacil, a obe proizvode mlečnu kiselinu koja štiti debelo crevo smanjujući pH vrednost. Niža pH vrednost u debelom crevu znači manji rizik od raka, jer se inhibiraju prokancerozni enzimi. Bakterije takođe proizvode i butirat, koji se povezuje s apoptozom (samouništenjem) kanceroznih ćelija, kao i s povećanjem antioksidansa glutationa u crevima.
Jačaju imunitet i umiruju rad creva
Jedan od najvažnijih benefita koji se pripisuju prebioticima jeste jačanje imunog sistema. Bebe imaju koristi od njih dok su još u majčinom stomaku, a smatra se i da smanjuju rizik od ekcema, ubrzavaju rast i metabolizam, i povećavaju toleranciju na mleko i mlečne proizvode. Upravo zbog toga se dodaju gotovim proizvodima, naročito za ishranu najmlađih. Iscrpna istraživanja pokazuju da prebiotici u hrani podstiču stvaranje T-ćelija, važnih za odbrambeni sistem organizma. Naime, hraneći dobre bakterije, jačaju imunitet sistema za varenje, ali i celokupnog organizma.
Patogeni mikroorganizmi lakše se provlače kroz propustljiva creva, a potom kolonizuju druge organe u telu. Stoga je od ključnog značaja sanirati upalu creva i obezbediti dovoljno hrane za razvoj korisnih bakterija. Istraživanja su pokazala da prebiotici u hrani uspešno ublažavaju simptome zapaljenja debelog creva. Između ostalog, ovo stanje obuhvata izostanak imunog odgovora na bakterijsku kulturu u crevima. To važi i za obolele od Kronove bolesti, celijakije i ulceroznog kolitisa, koji imaju smanjen broj dobrih bakterija u sistemu za varenje, stoje najčešće posledica uzimanja antibiotika.
Pokazalo se da prebiotici u hrani znatno ublažavaju simptome ulceroznog kolitisa, poput bola u stomaku, dijareje i krvave stolice. Pored toga, povećavaju apsorpciju nutrijenata kao što je kalcijum i podstiču pražnjenje creva.
Neke od namirnica koje sadrže prebiotike jesu: crni i beli luk, praziluk, rotkvice, šargarepa, kokos i kokosovo brašno, laneno i čia seme, paradajz, banane, cikorija, maslačak, artičoka, špargla i slatki krompir. Ukoliko na dnevnom meniju imate često neke od ovih namirnica, učinićete mnogo za vašu probavu i zdravlje vašeg celokupnog sistema za varenje.
