Zašto je stres majka svih bolesti?
Kad ova savremena boljka napadne, organizam se buni pa se javljaju aritmija, povišen pritisak, dijareja, gubitak vazduha, najcrnje misli...
Svakodnevno možemo - na pitanje "Kako si" - da čujemo ogovor "Pod stresom". Čovek obično koriste reč "stres" kada misli da su svakodnevne obaveze postale preveliki teret za njegova pleća. Smatra se da je ono majka i kolevka raznoraznih oboljenja. Ovo stanje je alarm koji telo šalje kada situacija postane kritična.
Organizam se buni pa se neretko javljaju aritmije, raste krvni pritisak, nastupa ubrzano disanje, a ponekad i gubitak vazduha. Imuni sistem neminovno slabi, a creva se uzburkaju. Tada stidljivo promoli glavu dijareja ili, pak, suprotno problem zatvora.
Neprijatelj čovečanstva
Stres može da utiče i na potomstvo. Osim erektilne disfunkcije kod muškaraca, kao posledice svakodnevne torture i obaveza, veruje se da utiče i na žene. Ukoliko majka tokom trudnoće doživljava neprijatnosti, to može nažalost da bude uzrok pobačaja. Ako, pak, iznese trudnoću, posledice mogu da se odraze i na bebu.
Kada ova savremena boljka napadne kod "pacijenata" se uglavnom opisuje kao osećaju da imaju teg koji im stoji na grudima. Stres se smatra krivcem za mnoga oboljenja, od bezazlenih, preko neuroloških do onih smrtonosnih poput kancera. Stručnjaci tvrde da još od malih nogu mogu da se uoče deca koja su podložnija stresu i sa njim se teže nose. Ona najčešće grickaju nokte i imaju govorne mane i teško im dolazi san na oči, a kad naiđe prekida ga strahovita noćna mora.
Depresija kao senka
Poznato je da je najverniji pratilac stresa depresija. Ova podmukla dijagnoza oduzima ljudima identitet. Zbog nje gube prijatelje, porodicu i život kakav su poznavali. Put isceljenja je mukotrpan, ali uz pomoć okoline i stručnjaka, kao i menjanjem životnih navika i te kako je moguć.
Razgovor je jedan od najefikasnijih rešenja da se ovo stanje predupredi kod omladine kako im se ne bi javljale crne misli kada krene da ih trese pubertet. Tada su, po definiciji, nesigurni i mrze sebe i čitav svet, pa svaka emotivna trauma može da bude okidač za fatalni korak poput samoubistva. Psiholozi posebnu pažnju usmeravaju na mališane izložene nasilju i maltretiranju u detinjstvu. Te stresne situacije mogu da izazovu prerano starenje organizma i psihe, pa tvrde da im se skraćuje životni vek.
Odrasli se bore s ovom nemani kako znaju i umeju, svako na svoj način, neko se izduva u teretani, neko pronađe utehu u filmu ili knjizi, ali se veliki broj oda porocima poput alkohola. Kaže se da najviše stradaju oni koji stres drže u sebi i ne ispoljavaju ga. On kad-tad mora negde da izbije i napravi problem čitavom organizmu. Ukoliko na vreme potraže pomoć lekara, osim seansi razgovora dobijaju i odgovarajuće lekove.
