Pet životnih navika koje sprečavaju srčani udar
Najčešća vrsta srčanih oboljenja jeste bolest koronarnih arterija, koja može da dovede do infarkta. Polovina srčanih udara desi se iznenada, bez znakova upozorenja, a njih izaziva blokada u dotoku krvi do nekog dela srca.
Ono što onemogućava dotok krvi jeste zakrčenje arterija, koje se medicinski naziva ateroskleroza. Naslage u arterijama formiraju krvni ugrušak, koji sprečava dotok krvi u srce, a ako se ovi ugrušci ne uklone na vreme, deo srčanog mišića će početi da odumire, što može dovesti do infarkta.
Međutim, stručnjaci su mnogo puta potvrdili da bi 5 promena u životnim navikama moglo da spreči čak 80% srčanih udara! Prema novoj studiji Instituta Karolinska, promena u određenim životnim navikama može drastično da smanji rizik od infarkta.
Pogledajte koje su 5 ključnih činjenica koje sprečavaju pojavu srčanog udara:
1. Zdrava ishrana
2. Fizička aktivnost (šetnja/vožnja bicikla 40 ili više minuta dnevno i vežbanje sat ili više nedeljno)
3. Održavanje zdravog obima struka
4. Umerena konzumacija alkohola (najviše 10-30 ml dnevno)
5. Izbegavanje duvana
Većina ljudi ne zna da su trans masti i rafinisani ugljeni hidrati mnogo štetniji od zasićenih masti.
Ova zabluda uticala je i na industriju proizvodnje hrane, koja je počela da proizvodi hranu niskog stepena masnoće i da zamenjuje zdrave zasićene masti štetnim trans mastima, rafinisanim šečerom i procesuiranom fruktozom.
Ovaj pristup je doveo do stalnog porasta gojaznosti i povećanja broja srčanih oboljenja.
Jedite što više možete sirove organske hrane, a ugljene hidrate iz žitarica zamenite velikom količinom povrća i organskim mesom.
Izbegnite da postanete deo statistike o infarktima
Najgore što možete da uradite sebi jeste da čekate da se pojave simptomi srčanog oboljenja da biste nešto preduzeli. Odmah preduzmite sledeće korake da biste zaštitili svoje srce i sprečili trajna oštećenja:
Izbegavajte sve vrste šećera ako ste otporni na insulin i leptin; jedite neprerađene zasićene životinjske masti; nemojte sedeti više od 3 sata dnevno; redovno vežbajte; unosite optimalnu količinu vitamina D; hodajte bosi po zemlji što češće možete; smanjite nivo stresa.
