Da li patite od hronične tenzione glavobolje?
Smatra se da gotovo nema osobe koja bar jednom nije iskusila bolnu tenzionu glavobolju, u literaturi poznatu i kao "stresogena", "psihomiogena" ili "obična" glavobolja. Nešto češće od nje pate žene u odnosu na muškarce, odnos je pet prema četiri. Može da se javi u bilo kom uzrastu, mada je najčešća kod osoba koje imaju između 30 i 40 godina. Statistike pokazuju i da oko sedam odsto dece ima tenzione glavobolje.
Uzroci
Pravi uzroci nisu dovoljno poznati, ali postoje brojni faktori povezani s pojavom tenzione glavobolje.
- Značajnu ulogu u njenom ispoljavanju ima emocionalni stres, poremećaj spavanja, genetski faktori ili fizičke traume, a pokazana je i česta udruženost s depresijom. Od ranije je poznato da na nju utiče i napetost i pojačana osetljivost mišića glave i vrata koja dovodi do pojave bolnih osećaja u predelu glave, a uočena je kod većine bolesnika s epizodičnom formom ove glavobolje. Međutim, kod osoba sa hroničnom tenzionom glavoboljom, prisutna je opšta preosetljivost, sa sniženim pragom bola za sve mehaničke, električne i toplotne stimuluse, pa se pretpostavlja da je u osnovi ovog poremećaja abnormalna obrada bolnih senzacija u okviru centralnog nervnog sistema - objašnjava dr Aleksandra Radojičić, specijalista neurologije.
Pročitajte još:
* Ne paničite, ali obavezno odležite grip!
* Ovo treba da znate o alergijama
* Ove lekove protiv bolova bi vam prepisala i baka
* Da li patite od sindroma hroničnog umora?
* Da li ste osetili neki od ovih (najgorih) bolova?
Dijagnoza
Postavljanje dijagnoze tenzione glavobolje zasniva se prvenstveno na njenim simptomima. Po pravilu, kod ovih osoba su nalazi fizikalnog i neurološkog pregleda u redu, kao i sva dopunska dijagnostička ispitivanja.
- Osnovna osobina bola je to da je on blag do umereno jak i nepulsirajući s obe strane glave. Ima stalan intenzitet i ne pogoršava se tokom uobičajene fizičke aktivnosti. Bolesnici se ne žale toliko na bol, koliko na osećaj pritiska ili stezanja u glavi i vratu, kao da imaju trake oko glave ili kapu koja ih steže. Može da bude prisutna i blaga mučnina, ali nikad nema povraćanja i preosetljivosti na svetlost ili zvuk, što su tipične karakteristike migrene. Glavobolja obično traje duže od 30 minuta, a neretko može da traje čak i do sedam dana u kontinuitetu.
Zbog odsustva karakterističnih simptoma, ova glavobolja se često ne prepoznaje i zanemaruje, što može da ima za posledicu neadekvatno lečenje.
Preventiva
Obični analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi su uglavnom efikasni u suzbijanju akutnog bola. Međutim, osobama koje tenzione glavobolje imaju češće od deset dana u mesecu, ovaj vid lečenja se ne preporučuje. Razlog je taj što može da dođe do prekomerne upotrebe lekova i razvoja hronične, svakodnevne glavobolje, izazvane upravo lekovima protiv bola.
Umesto toga, savetuje se izmena životnih navika bolesnika, sa redovnim spavanjem, pravilnom ishranom, smanjenim konzumiranjem kafe i alkohola i uvođenjem redovne rekreacije.
- Lečenje uključuje višemesečnu redovnu primenu preventivne terapije kako bi se smanjila učestalost i jačina glavobolja, kao i potreba za uzimanjem analgetika. Kao preventivni lekovi najveću efikasnost su ispoljili antidepresivi, ali u mere prevencije spada i fizikalna terapija, akupunktura, relaksacione tehnike, tehnike savlađivanja stresa i mišićne relaksacije “biofeedback” - ističe doktorka Radojičić za Blic.
Prognoza je veoma povoljna ukoliko se radi o glavoboljama koje se javljaju s vremena na vreme. Desetogodišnjim praćenjem bolesnika s hroničnim tenzionim glavoboljama otkriveno je da oko 50 odsto njih više nema glavobolje ili se one javljaju ređe od jednom mesečno.
