Gde nestaju sećanja iz detinjstva?
Intenzivna proizvodnja neurona u prvim godinama života razlog je zbog čega se teško prisećamo stvari iz najranijeg detinjstva, smatraju kanadski istraživači.
Formiranje novih moždanih ćelija povećava kapacitet za učenje, ali istovremeno briše stara sećanja, navodi se u rezultatima istraživanja predstavljenim u Kanadskom udruženju za neuronauku. Stručnjaci kažu da rezultati studije na miševima dovode u pitanje određene teorije iz psihologije.
Neurogeneza, odnosno formiranje novih neurona u hipokampusu, delu mozga zaduženom za dugoročno pamćenje, doživljava vrhunac pre i posle rođenja, a potom opada tokom detinjstva i u zrelom dobu.
"Pre četvrte ili pete godine imamo veoma dinamičan hipokampus, koji ne može da skladišti informacije na stabilan način. Stvaranje novih neurona proces je koji može da kompromituje pamćenje", rekao je doktor Pol Frankland iz Dečije bolnice u Torontu.
Naučnici su izvršili testove na mladim i starim miševima u laboratoriji i zaključili da postoji direktna veza između usporavanja rasta neurona i povećanja kapaciteta pamćenja. Naučnici kažu da to objašnjava činjenicu da nismo u stanju da zapamtimo događaje iz ranog detinjstva, što je pojava poznata pod imenom infantilna amnezija.
Prethodna istraživanja pokazala su da mlađa deca mogu da pamte događaje kratkoročno, ali da se kod njih ne formiraju dugoročna sećanja. Betina Forster, doktorka iz jedinice za kognitivna neuronaučna istraživanja Gradskog univerziteta u Londonu izjavila je da ovo istraživanje ukazuje na postojanje direktne veze između neurogeneze i formiranja pamćenja.
"Ovi rezultati dovode u pitanje pretpostavljenu vezu između verbalnog razvoja i infantilne amnezije, kao i neke psihološke i psihoterapeutske teorije u vezi sa ovom temom" kaže Forsterova.
