Bebe najčešće umiru zbog akutne dijareje
Akutna dijareja jedan je od najčešćih uzroka smrti odojčadi i male dece u celom svetu. On nje svake godine širom sveta umre više od tri miliona dece mlađe od pet godina, uglavnom zbog dehidracije, odnosno gubitka tečnosti.
- Nejčešći uzroci dijareje su virusi, bakterije i protozoe, a infektivni agensi koji uzrokuju dijareju najčešće se prenose fekalno-oralnim putem koji podrazumeva unos zagadjene hrane ili vode i direktnim kontaktom - rekla je pedijatar Danijela Todorović.
Prema njenim rečima, rizično ponašanje u velikoj meri može doprineti prenošenju infektivnih uzročnika dijareje, među kojima su neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta, čuvanje pripremljene hrane na sobnoj temperaturi, upotreba zagađene vode za piće, loša lična higijena, nehigijensko odlaganje fekalija.
Doktorka je dodala da do pojave dijareje može doći i zbog trovanja hranom zagađenom bakterijskim toksinima, nepodnošenja određene vrste hrane, upotrebe antibiotika koji uništavaju normalnu bakterijsku floru creva, prekomerne upotrebe sredstava za čišćenje, to jest sredstava za smekšavanje stolice, psihičkog stresa.
- Akutna infektivna dijareja se češće i u težem obliku javlja kod dece u prve dve godine života, a učestalost dijareje je najveća u uzrastu od 6 do 11 meseci, kada se uvodi nemlečna hrana, odojče počinje da puzi i dodiruje predmete oko sebe, dok je nivo antitela dobijenih od majke snižen - istakla je Todorović, dodajući da je na našem podneblju dijareja najučestalija tokom leta i rane jeseni.
Govoreći o lečenju dijareje, doktorka je navela da je prvenstveno važno sprečiti razvoj dehidracije, lečenje dehidracije ako je prisutna i način ishrane za vreme trajanja i posle prestanka proliva da bi se sprečili nutritivni poremećaji.
Ona je objasnila da oralna rehidraciona terapija podrazumeva oralno unošenje tečnosti i elektrolita u obliku oralnog rehidracionog rastvora, dopunjenog povećanim unošenjem drugih tečnosti i kontinuiranom ishranom prilagođenom bolesnom detetu.
U okviru kućnog lečenja detetu treba dati više tečnosti nego obično, manju količinu hrane više puta u toku dana, češći, a manji obroci i, ako ne dođe do poboljšanja, dete treba odvesti kod lekara. Za odojčad doktorka preporučuje nastavak unošenja majčinog mleka, pirinač, krompir, šargarepu, nemasno meso, bananu, oljuštenu pečenu jabuku, kiflu.
- Dete treba odvesti lekaru ako mu nije bolje posle 24 sata, ako i dalje ima brojne vodenaste stolice, često povraćanje, izrazitu žeđ, ako dete slabo jede i pije, ima visoku temperaturu, ako se pojavi krv u stolici, ako ima poremećaj svesti, kožni osip - istakla je dr Todorović.
